Med kao hrana !!!

Med kao hrana
Današnja medicina došla je do zaključka da je med dragocena hrana za čoveka, od rođenja pa do duboke starosti, u zdravlju i u bolesti. Naravno i tu postoje izvesna pravila kako, kada i koliko meda treba uzimati, tako da ćemo mi navesti neka od njih:

Već tri meseca posle rođenja bebi se može davati po pola kašičice meda dnevno, ali obavezno rastvorenog u mleku, čaju ili kašici. Kasnije, beba može dobijati i celu kašičicu meda uvek rastvorenog u nekoj drugoj hrani. Mališani školskog uzrasta i omladina mogu da uzimaju po dve kašičice meda, a odrasli i više, najviše do 100g dnevno.

Med se posebno preporučuje rahitičnoj, anemičnoj i slabunjavoj deci, najbolje uz riblje ulje. Kada se med i riblje ulje uzimaju istovremeno bolje se iskorištava D vitamin, a poboljšava se i iskorištavanje nekih minerala.

Mladi koji se bave sportom takođe treba redovno da uzimaju med kako bi brže nadoknadili izgubljenu energiju i dobili sve one zaštitne materije koje su im potrebne.

Trudnicama koje u početku trudnoće pate od mučnine i povraćanja, preporučuje se da uzimaju med rastvoren u mlakoj vodi i upravo to bi im trebalo smanjiti ili sasvim ukloniti tegobe.

U vreme kada vladaju infekcije disajnih puteva ili epidemije gripa, med, propolis i drugi pčelinji proizvodi dragoceni su, jer pojačavaju otpornost organizma protiv infekcije.

Starijim osobama redovno uzimanje meda popravlja funkcionisanje svih organa, vraća im snagu i otpornost na bolesti, pa stručnjaci tvrde da med olakšava starost. Takođe med obogaćen mlečom i propolisom odlaže starenje i tegobe koje ga prate.

Važno je znati da je bolje da se med ne uzima kašičicom, jer tako uzet kod osetljivih osoba može izazvati grčeve u želucu. Ako ga ipak tako uzimate stavite ga pod jezik da se lagano rastapa. Najbolje je da se uzima rastvoren u nekoj tečnosti. Zbog nestabilnosti na visokim temperaturama, med nikada ne treba stavljati u vruće napitke, već samo u one koji su se već malo prohladili.

Uvek kada je to moguće, u napicima, kolačima i drugim slatkišima šećer treba zameniti mnogo kvalitetnijim i zdravijim medom. Zbog pečenja, med u kolačima gubi deo lekovitih svojstava, ali se ipak preporučuje više od šećera. Kolači sa medom ukusniji su i kvalitetniji od onih zaslađenih šećerom, a uz to duže ostaju sveži.

Od davnina med je bio vrednovan kao delikates, hrana i slatkiš.

Zbog svoje osobine da je sladak, pre svega, med se najviše upotrebljava pri spravljanju raznih poslastica, no veoma često ga možemo pronaći i u sastavu raznih priloga, predjela pa i glavnih jela.

Kako se upotrebljava med



Kod nas se najveći deo meda konzumira za doručak sa hlebom i čajem, domaćice pripremaju i heke vrste kolača koji su poznati pod imenom medenjaci. U pekarstvu se upotrebljava nešto meda a proizvode se neke vrste bonbona i ratluka na bazi meda. U odnosu na neke druge zemlje, to je vrlo ograničena upotreba meda. Kao primer drugačije prakse navešćemo da se u SAD jedna trećina od celokupne proizvodnje meda upotrebi u pekarskoj industriji. Glavni razlog za ovako veliku upotrebu u pekarstvu dolazi zbog osobine meda da zadržava vlagu u hlebu u toku dužeg perioda. Obično se dodaje oko 4 do 5 procenata tečnog meda testu, za kvasac, koji čini hleb razruđenim, med je najbolji energetski materijal. Sem toga, hleb dobija izvanrednu boju zbog delimične karamelizacije na površini hleba.

Pri pravljenju torti i kolača, najbolje je zameniti 25 do 50 procenata šećera medom. Ako se ide na 70 do 100 odsto meda, onda se mora dodavati bikarbona soda. Kod upotrebe meda pri pravljenju kolača, mora se paziti na odmeravanje količine jer med sadrži skoro 20 odsto vode i za tu količinu treba smanjiti učešće vode u kolaču.

Kod nas je rasprostranjena praksa pravljenja slatkog od raznog voća i tu deo šećera treba zameniti medom. Obično je to jedna polovina od upotrebljene količine šećera. Slatko kuvati na slaboj vatri i upotrebiti samo najzdravije voće dobro očišćeno i oprano.

Od meda se može praviti i izvanredan sladoled. I tu se šećer može zameniti medom do 60 procenata od količine šećera. U SAD se već duže vremena prodaje fino kristalisan med pomešan sa voćem u prahu. Med pomešan sa buterom nailazi u američkim super-marketima na vrlo dobar prijem. To važi i za pasterizovano mleko. Nama može izgledati čudno, ali je fakat da su viršle napravljene od mesa kome se dodaje izvesna količina meda veoma popularne u SAD.

Od meda se može praviti i alkoholno piće zvano medovina i medno vino. Medno vino je tradicionalno piće Slovena i naročito se mnogo proizvodi u Poljskoj.

Med


Med kao ljudska hrana sa najdužom tradicijom. Koristio se u svim starim kulturama kao hrana i kao lek. Dr.D.C. Jarvis M.D., poznati nutricionista piše" Ljudsko telo radi na minimumu potreba, a prirodni med sadrži taj minimum". Prirodni med stiže iz košnice do potrošača u originalnom sastavu i obliku. Nutricionisti smatraju med super hranom ćelija, tkiva i organa. U prirodnom medu-nefiltriranom i nepasterizovanom identifikovano je preko 180 hranljivih sastojaka. Filtriranjem i pasterizacijom med gubi esencijalne sastojke.

Med dugoročno zadržava hranljivost. Američki istraživač Dr. T.M.Davis, otkrivajući Egipatsku grobnicu roditelja kraljice Taj, našao je hermetički zatvorenu posudu meda, koji je i nakon 3.300 godina imao karakterističnu aromu meda. Analitički je dokazano da je taj med zadržao hranjive vrednosti. Stari kinezi su mesili od meda i polena, neku vrstu rezanaca, koje su godinama čuvali kao neprikosnovene rezerve hrane u vreme suša ili poplava.

Osnovni sastojak meda su šećeri: fruktoza, maltoza, levuloza i cukroza. Lako se asimiliraju u organizmu, zahvaljujući prisutnim enzimima iz meda.

U medu se nalazi mnoštvo vitamina, koji zadržavaju svoju potentnost mnogo bolje od onih u voću i povrću. Nutricionisti smatraju da med sadrži sve neophodne vitamine za normalan razvoj i zdravlje.

Med sadrži veliki broj minerala i mikroelemenata neophodnih za biohemijske procese organizma.

Med je hrana najbogatija enzimima, katalizatorima metabolizma, bez kojih je metabolizam nemoguć.

I na kraju, med sadrži i veliki broj amino kiselina, uključujući esencijalne, koje organizam ne stvara već moraju biti unete hranom.

Vitamini, minerali, enzimi, amino kiseline hormoni i geni koje med sadrži u minimalnim količinama ulaze u biohemijske reakcije od kojih život zavisi. Njihovi međusobni odnosi su veoma komplikovani i još uvek nerazjašnjeni. Jedino što se pouzdano zna jeste da dejstvuju sinergetski. Tablete i pilule sintetskih vitamina i minerala su izolovane supstance bez mikroelemenata u prirodnoj strukturi, neophodnih za apsorpiciju u organizmu. Uloga i aktivnost mikroelemenata još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni. Zna se jedino da nema života bez mikroelemenata.

Dobrobit koju obezbeđuje med, kao prirodna hrana, ne daje ni jedan proizvod savremene industrije hrane i lekova. Kvalitet meda zavisi od broja i vrste biljaka, ekološke čistoće terena i hemiskog sastava zemljišta. Pored toga, med se od davnina u narodnoj medicini koristi kao lek za mnoge bolesti: infekcije, bolesti disajnih organa, anemije, opekotine, rane, bolesti jetre i bubrega, kardiovaskularne, reumatične, tumorske, kožne…

Hipokrat je smatrao da je način ishrane ekstremno važan za dobro zdravlje. Preporučivao je med kao lekovitu hranu. Sam ga je jeo nekoliko puta dnevno. Živeo je 109 godina. Zna se da su pčelari po pravilu zdravi i dugovečni ljudi, i da skoro nikada ne obolevaju od malignih oboljenja.

Krompir sa mednim senfom

SASTOJCI:
1/2 šolje senfa od meda
1 kašika žitarica
3/4 kafene kašičice soli
1/4 kafene kašičice bibera
6 neoljuštenih krompira isečenih na komadiće
1 luk tanko isečen
1/2 šoljice rendanog, švajcarskog sira

PRIPREMA:
U veći tiganj stavite senfa, meda, žitarica, soli, bibera; mešajte dok se žitarice ne rastvore.

Mešajte krompir i luk; kuvajte na blagoj vatri, mešajuć povremeno.

Staviti krompire i krem u plitku četvrtastu posudu za pečenje.

Posuti sa izrendanim sirom.

Peći na 200 stepeni, oko 1h i 15min., dok kromir ne omekša.

Vrela piletina

SASTOJCI:
90ml čistog meda
2 iseckane feferone
30ml Vorcester sosa
30ml sirćeta
15ml iseckane kadulje
so i biber po želji
4 komada pilećih grudi bez kože
1 crvena paprika iseckana na 8 delova
8 gljiva
1 tikvica iseckana na stapiće prečnika 1cm
1 crni luk iseckan na 8 delova
225g pirinča

PRIPREMA:
Zagrejati rernu na 180 stepeni.

Pomešati med feferone Vorcester sos i sirće. Dodati kadulju i začiniti solju i biberom. Zaseći pileće grudi 3 puta dijagonalno, staviti u ne-metalnu, vatrostalnu činiju i preliti sa mešavinom od meda. Ostaviti u marinadi 1h.

U međuvremenu, napraviti 8 ražnjića od povrća, dodajući 1 komadić paprike, 1 gljivu,1 tikvicu i 1 krišku luka. Staviti pile u rernu i peći 20-30 min, prevćući 2-3 puta tokom pečenja.

Kuvajte pirinač po uputstvima sa pakovanja. Zatim, premažite tiganj sa malo više ulja i kuvajte raznjiće od povrća. Kada bude pečeno, izvadite pile na tanjir. Pomešajte preostali sos sa sokom od pileta i prepolovite na pola. Iscedite pirinač i isperite ga u ključaloj vodi.

Podelite pirinač na 4 tanjira, stavite 1 komad piletine na pirinač, stavite 2 ražnjića na piletinu. Prelijte ražnjiće sosom i služite.

Senf s medom i majčinom dušicom

SASTOJCI:
1 supena kašika iseckane sušene majčine dušice
1 šolja Dijon senfa
1/2 šolje meda

PRIPREMA:
Stavite sve sastojke u posudu i izmiksajte ih.

Dobro ih ohladite.

Služite na sendvičima ili prelijte po pečenom mesu.

SADRŽI u 2 supene kasike senfa:
59 kalorija
1g masti
13g ugljenih hidrata
0g holesterol
1g vlakana
1g proteina
261mg natrijuma

Žaki jeli kučna vaga pokazuje 100 kg ili više

Imao preko 5 kg na rođenju,a 100 prešao sa 14 god...zbog sporta ...bolje da ćutim