PČELARSKI FORUM

Forum za ljubitelje pčelarenja
 
PrijemKalendarČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Neke medonosne biljke !!!

Ići dole 
AutorPoruka
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Neke medonosne biljke !!!   Čet Dec 04, 2008 12:41 am

SOFORA (sophora japonica)

ili Japanski bagrem je po medenju i kvalitetu meda veoma poznata. Gotovo šest nedelja u julu i avgustu pruža pčelama obilnu pašu. Na dugačkim cvastima raspoređen je ogroman broj belih cvetića. Drvo brzo raste do visine od 15 metara i kvalitetno je za obradu što mu daje veći značaj.

EVODIJA (evodia forst)

odrasla biljka može dostići 7 metara visine. Ima pravo stablo sa krunastom krošnjom. Od početka do kraja cvetanja protekne nedelje u junu i julu. Cvetovi su veoma medonosni, grozdasti i imaju boju bele kafe.



KATALPA (catalpa bignonades)

kod nas je poznata kao Cigaroš zbog ploda u obliku dugačke mahune. Raste do 7 metara visine. Cvetovi su bele boje poprskani žućkastim mrljama. Cveta oko tri nedelje.



KALREUTERIJA (koelreuteria paniculata)

postojbina ove biljke su Kina, Koreja i Japan. Na vrhovima jednogodišnjih lastara formiraju se cvasti duge oko 30 cm sa velikim brojem žutih cvetića. Cveta oko četiri nedelje u julu i omogućava pčelama sigurnu pašu. Pčele ih masovno posećuju.



ALBIZIJA (albizzia julibrissin)

ili Stolist je veoma dekorativno drvo. Listići su raspoređeni sa obe strane lisne drške, svako veče se sakupljaju, a ujutru šire. Njeni ružičasti cvetovi krasiće pčelinjak od juna pa do jeseni. Prvih godinu dve, slabo odrvenjeni vršni delovi osetljivi su na mraz.



GLEDIČIJA (gleditsia triacanthos)

cveta petnaestak dana krajem maja meseca. Cvetovi nalik na rese obiluju polenom i nektarom. Drvo raste veoma visoko i kvalitetno je za obradu, a grane obrasle trnastim izraštajima dugim oko 3cm. Često se koristi i kao neprobojna živa ograda kada se često mora obrezivati.



ŽUTI BAGREM (laburnum)

se najčešće gaji u obliku žbuna visine oko dva metra. Cvetovi su nalik bagremovim i žute su boje.

JUDINO DRVO (cercis siliquastrum)

cveta u aprilu mesecu. Okićen je cvetićima bele ili crvene boje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Neke medonosne biljke !!!   Čet Dec 04, 2008 12:59 am

BELI BOSILJAK (Stachys annua L.)

Beli bosiljak (staračac, beli čistac) je dobro poznat i upamćen kao nekada dobra i duga pčelinja paša. To je korovska biljna vrsta iz familije usnatica koja se najčešće javlja posle žetve strnih žita. Najviše ga je bilo i ima u Vojvodini. Danas ga je sve manje, zbog primene savremene tehnologije u gajenju žitarica. Tako su znatno izmenjeni uslovi uspevanja bosiljka, nekada na daleko poznate i cenjene pčelinje paše. Istina, bilo je godina kada je ova paša umela da izneveri, ali su upamćene i godine kada su se od bosiljka dobijala dva, pa i tri vrcanja. U kontinuitetu od oko 100 dana, koliko je ova paša trajala, uvek se nalazilo dosta dana u kojima je bosiljak punio košnice.
Danas bosiljak više ne predstavlja atraktivnu pašu kao nekada, ali i znatno manji unosi dobro dođu, naročito u kasnim danima leta, u pripremi pčelinjih zajednica za zimu. I danas u nekim godinama unos zna da bude i do 10 kg, ali je najčešće on samo stimulativna paša za dobar razvoj kasno letnjeg i jesenjeg legla. Najčešće se javlja na parcelama individualnih proizvođača, ali je sve manje parcela na kojima bosiljak ozbiljnije zabeli. U godini kakva je bila 2005. na nekim parcelama se ipak zabeleo kao nekada. Na vagi nije bilo značajnijeg pozitivnog unosa, ali nije opadala. U svakom slučaju, unosa je bilo, ali je on pokrivao gajenje legla. Da je bilo unosa u kontinuitetu tokom čitavog leta, najbolje dokazuje pojilo za vodu koga pčele skoro i da nisu posećivale. Ovo je značajno i sa stanovišta širenja krečnog legla, jer su pčele unosile redak nektar njime zadovoljavajući i potrebu za vodom, pa nisu imale potrebe da vodu za negu legla sakupljaju sa lišća trava (rosa) i okolnih barica kojih je ove godine bilo dosta.
Poznato je da je bosiljak jednogodišnja biljka i da kao korov raste najčešće u strnim žitima. Seme belog bosiljka niče rano u proleće, posle prvih toplih dana. Mlade biljčice se normalno razvijaju sve dok se žita ne tretiraju herbicidima, koji unište sve biljčice. Pri povoljnim vremenskim prilikama, iznikne druga generacija biljaka, pošto svo seme ne niče istovremeno. Ali pšenica, tada u poodmaklom stadijumu, ne dozvoljava normalan razvoj biljaka drugog kruga nicanja. Jedan deo ovih biljčica ugine u borbi za opstanak, a jedan se ipak razvija u senci. Ova borba traje do žetve. Onda velike količine slame prekrivaju u debelom sloju razvijene biljke bosiljka koje se teško probijaju do sunca, za šta im je potrebno dosta vremena. Do tog vremena većina površina u društvenom sektoru oslobađala se slame paljenjem, čime su se u potpunosti uništavale korovske biljke. Tamo gde nije tako rađeno, bosiljak se polako oporavljao, ali nije bio više dobra medonoša kao nekada. Uvođenjem visokorodnih pšenica, povećan je broj biljaka po kvadratnom metru (sada oko 600, ranije 200). Ako se uzme u obzir da se kod novih sorata promenio i rok žetve za oko 15 dana, onda je jasno da su se radikalno promenili uslovi za normalan razvoj i uspevanje bosiljka. Zaoravanjem i tanjiranjem strnjika odmah posle žetve, smanjio se broj semena bosiljka, usled čega ga je na društvenom sektoru bivalo sve manje i manje.
Pronađena nada?
U poslednjih desetak godina, pa i tokom 2005. godine, bosiljak se sve češće mogao videti na strništima. Bilo je i godina kada je bilo i pozitivnog unosa, deset pa i više kilograma (1993.). Na osnovu mojih detaljnih posmatranja i zapisivanja uslova na paši, može se zaključiti sledeće: bosiljak najbolje medi kada je temperatura vazduha oko 25 °C, kada je vlažnost zemljišta umerena, a noći tople i tihe sa dovoljno vlage.
Iako stidljivo, bosiljak se ipak vraća na parcele kao što su parlozi, neuzorana strništa, mlade lucerke i tu i tamo po baštama. Veoma je značajno što je prošle godine ostavio značajnu količinu semena, a s obzirom da mu je klijavost i do deset godina, na tim parcelama može se očekivati njegova pojava i narednih godina. U svakom slučaju, biće ga više, ali se od njega ipak ne može očekivati ono što nam je nekada davao. U svakom slučaju, na njega treba računati pre svega kao na podsticajnu pašu u avgustu i septembru. Obzirom da su pčelinje zajednice u tom vremenu skoncentrisane na negovanje i izvođenje legla za zimske pčele, pojava bosiljkove paše, ako se steknu uslovi, uticaće na optimalan razvoj društava i pripremu pravog ambijenta za zimovanje. U svakom slučaju, bosiljak zaslužuje našu pažnju, na njega treba računati i iskoristiti ga!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
Žeki

avatar

Broj poruka : 231
Datum upisa : 02.12.2008
Lokacija : BG,Žarkovo

PočaljiNaslov: Re: Neke medonosne biljke !!!   Čet Dec 04, 2008 1:01 am

Heljda
Heljda se gajila u Kini još pre hiljadu godina. U četrnaestom veku preneli su je mongolski osvajači u Evropu. U Rusiji je veoma zastupljena u setvi tako da čini preko 90% svetskih površina pod heljdom. (prof.dr. D. Glamočlija, Posebno ratarstvo 2004.).

Iako zvanična statistika ne beleži podatke, istraživači su ustanovili da se krajem dvadesetog veka površina u svetu pod heljdom udvostručila sa milion na dva miliona hektara (Mazza, 1992.). U literaturi se navodi da postoji preko 1000 vrsta heljde, a u nekim delovima sveta (brdsko-planinska područja Indije), heljda je višegodisnja biljka. U Srbiji se gaji uglavnom u brdsko-planinskim područjima, a ima odliku žitarice dugog dana, tako da se seje u junu mesecu. Razlog ovakve setve je što heljda strada na temperaturi manjoj od -2°C, a temperatura iznad +25 °C joj uopšte ne odgovara.

Kod nas je zastupljena jednogodišnja tzv. "obična" heljda (Fagopyrum esculentum Moench.). Radi informacije, ovde ću još navesti nazive dve vrste heljde koje su interesantne za setvu, a to su Fagopyrum tataricum (L.) Gaertn. - Tatarska heljda i Fagopyrum cymosum Meisn. - Višegodišnja heljda (prof.dr.D. Glamočlija, Posebno ratarstvo 2004.). U svetu je najzastupljenija obična heljda, a kako ističe Mazza (1992.), ova vrsta pokriva preko 90% svetskih površina zasejanih heljdom.



U našoj zemlji bile su zastupljene domaće autohtone vrste heljde i neke visokorodne, pretezno iz Rusije, a danas postoje i produkti nasih instituta. Među najpoznatije spadaju bedija, golubica, novosadska heljda i siva golubica. Siva golubica je najrasprostranjenija u brdsko-planinskom području, a naročito u zlatarskom kraju. Setva heljde je ovde od davnina obavljana u vreme kada glog procveta, pa sve do kraja juna meseca. Heljda se seje u predelima koji imaju severnu lokaciju sa manje jakog sunca, a njive su peskovite. Setva se obavezno vrši u suve njive. Seje se ručno (najčešće) ili mašinski. Potrebna količina semena za setvu zavisi od lokacije njive i načina sejanja. Kod ručnog sejanja količina semena je 60-80 kg po hektaru setvene površine.



U nastavku ovoga teksta, želeo bih čitaocima da prenesem najznačajnije odlike heljde koje pretpostavljaju strukturu i sadržaj meda od ove divne žitarice. Zbog povoljnog hemijskog sastava heljda je veoma pogodna za ishranu dijabetičara i dece. Nutricionisti ističu da pomaže smanjenju koncentracije sećera i masnoća u krvi, što doprinosi smanjenju holesterola. Takođe, zbog prisustva rutina, pomaže snižavanju visokog krvnog pritiska. Da dalje ne nabrajam, moze se izvesti opšta konstatacija da je heljda žitarica koja ima značajna lekovita svojstva.

Heljda pripada skupini medonosnih biljaka i zavisno od vremena setve moze predstavljati odličnu pčelinju pašu tokom letnjeg i jesenjeg perioda kada nema drugih medonosnih biljaka. Cvetovi su bogati nektarom, a i polenom, a cvetanje biljaka traje dugo, tako da pcele u povoljnim meteorološkom uslovima mogu sa jednog hektara sakupiti i proizvesti do 300 kg meda (prof.dr. D.Glamočlija).



Šta znače povoljni meteorološki uslovi za dobar nektar na heljdi? Pre svega povećana vlažnost vazduha, jer se povećava nektarnost biljke (dr. R. Živadinović, Sa pčelamana paši, 2008.), umereno oblačan dan u vreme cvetanja, povremena sitna i blaga letnja kiša - kupusara, pa se tada moze desiti da pčele posećuju cvet heljde ceo dan. Inače, u sunčanim danima pčele posećuju heljdu uglavnom do 10, a najduže 11 sati pre podne, spuštajući se sve niže i niže niz bočne grane stabljike zbog prisustva vlažnosti u okruženju biljke.

Prvi cvetovi na heljdi se pojavljuju vec 20 dana nakon nicanja biljke. U jednoj cvasti cvetovi se razvijaju 15-20 dana, a na celoj biljci do 60 dana. To nam govori da heljda cveta u tzv. tri kola, pa je zbog toga i poznata kao produžena pčelinja paša. U ovoj kratkoj analizi ove značajne pčelinje nektarice, treba napomenuti da ima godina kada pčele sa heljde ne donesu skoro ništa od nektara! Na prostoru gde se nalazi moj pčelinjak, tokom 2007. godine bilo je heljdom zasejano preko 11 hektara površina, ali, zbog jako toplih dana, upošte nije bilo unosa sa heljde. Međutim pčele su donosile polen, ali to samo do 9 sati pre podne.

Sto se tiče izgleda meda od heljde, svetlo-drap je boje, više na tamno, vrlo oštrog i jakog mirisa, a u nosnim šupljinama se manifestuje kao buke dobrog vina. U novije vreme, veoma je tražen i dostiže vrlo visoku cenu, čak i do 10 evra. Na pčelinjaku, pri unosu nektara od heljde razvija se dosta čudan miris (čak i neprijatan!), ali med ima odlične performanse za prezimljavanje pčelinjih zajednica. Blago se kristališe, lako otvara u košnici, tako da je veoma poželjan kao zimska hrana pčelama.

Cvetanje heljde na ovim prostorima se često završava krajem avgusta, pa je to razlog za tvrdnju da će zimovanje pčela biti lagano i bez problema, naravno, ako su uslovi za nektarisanje heljde povoljni.

U ovoj skraćenoj analizi opisa heljde kao vrlo značajne letnje pčelinje paše u brdsko-planinskim područjima navesću i podatak da med od heljde ima izrazitu prednost u antioksidantskim svojstvima nad ostalim livadskim i šumskim medovima (osim suncokreta), a to se može potkrepiti sledecim podacima:

Analiza meda od heljde (Zlatar-Komarani), pokazuje da je sadržaj ukupnih polifenola izražen u miligramima katehina po kilogramu meda (mg K/kg) iznosio 327,6 mg K/kg, ukupna antioksidativna aktivnost (FRAP-test) bila je 213,4 ľmol Fe(II)/100gr i ukazuje da određeni sastojci meda od heljde imaju antioksidantna svojstva. Aktivnost protiv slobodnih radikala (DPPH-test) pokazala je izraženu sposobnost neutralizacije slobodnih radikala, a iskazani procenat inhibicijeiznosi 71,6. Radi poređenja, kod analize uzorka livadskog meda, sadrzaj ukupnih polifenola kretao se u uskom opsegu od 1074 do 1284mg katehina/kg, ukupna antioksidativna aktivnost je iznosila od 113,98 do 138,94 ľmol, Fe(II)/100gr, dok je aktivnost protiv slobodnih radikala varirala od 25,7% do 30%. (Mr.sc. N. Nedić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, 2007.).
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://duborez.wordpress.com
ZORAN



Broj poruka : 9
Datum upisa : 08.11.2009
Lokacija : Pančevo

PočaljiNaslov: medonosno bilje   Sub Nov 21, 2009 4:38 pm

Gosp.Žaki,dobar dan,molijo bih te ako nešto znaš u vezi"bele slačice"koliko je interesantna biljka za pčelu i u kolikoj meri u meni dostupnoj literaturi sve je nešto šturo i slabo opisano u vezi nje i pčele.Unapred hvala i pozdrav.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Žeki-Duborecko

avatar

Broj poruka : 134
Datum upisa : 10.04.2009

PočaljiNaslov: Re: Neke medonosne biljke !!!   Ned Nov 22, 2009 4:01 am

Ako sam dobro "preveo": Gorušica bijela - (Sinapis alba L.). Domovina joj je Sredozemlje, odakle se raširila po cijelom svijetu. Kod nas je kulturna biljka, a nalazimo je samoniklu po poljima, žitaricama i na zapuštenim mjestima. Jednogodišnja je razgranjena biljka, do 60 cm visoka. Listovi su usječeni. Svi dijelovi biljke su dlakavi. Mirisavi žuti cvjetovi su vrlo medonosni. Plod je cilindrična zašiljena komuska sa 4 do 8 skoro bijelih sjemenki. Cvate u lipnju ili srpnju. Pčele je najbolje pohađaju u jutro, naročito oko 9 sati. Nektar je blijedožut, sadrži oko 18% šećera. Med se brzo kristalizira

Izvor: http://www.avia.croadria.com/lis/biljlis.htm
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ZORAN



Broj poruka : 9
Datum upisa : 08.11.2009
Lokacija : Pančevo

PočaljiNaslov: neke medonosne biljke   Ned Nov 22, 2009 7:05 pm

Gos.Žaki samo da ti se zahvalim.POZDRAV
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Neke medonosne biljke !!!   

Nazad na vrh Ići dole
 
Neke medonosne biljke !!!
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
PČELARSKI FORUM :: TEHNIKA PČELARENJA :: MEDONOSNO BILJE-
Skoči na: