Prihrana pčela !!!!

Prihrana pčela je tema oko koje se spore mnogi pčelari. Jedni fale sirup, drugi pogače, treći su protiv prihrane uopšte (al i oni prihranjuju). Svaki pčelar uglavnom ima "svoj" recept i za jedno i za drugo i tako dalje. Jedina stvar oko koje se svi slažu je da se košnici ne prilazi sprijeda, ali i tu ima izuzetaka.


Ja ću pokušati objasniti kako to radim na svojim pčelinjacima. Zastupam mišljenje da moramo pratiti naučne stavove i iskustva poznatih teoretičara i praktičara, ali prije svega potrebe naših pčela. U praksi razlikujemo uglavnom tri razloga za prihranu:

prihrana iz nužde, kad primjetimo da su naše pčele ili neko od pčelinjih društava ostali bez hrane, a u prirodi nema paše,
stimulativno prihranjivanje kad želimo da stimulišemo maticu na veće polaganje jaja i
dopunjavanje zimskih zaliha.
Prihranjivati možemo tečnom (sirup) ili suvom (pogače) hranom. Za koju vrstu prihrane ću se odlučiti zavisi od godišnjeg doba, vremenskih i pašnih uslova, udaljenosti pčelinjaka, raspoloživog vremena, finansijskih sredstava kojima raspolažem, kao i od cilja koji želim tom prihranom postići. Tečnu hranu uglavnom treba izbjegavati u bespašnim periodima ljeta zbog opasnosti od izazivanja grabeži na pčelinjaku. Isto tako, u rano proljeće, kad se noćne temperature puno spuštaju, pčele nisu u stanju da prerade dodati sirup, pa može da prokisne.

ako se svaki pčelar trudi da mu sva društva na pčelinjaku budu ujednačena po snazi i zalihama hrane, to često ne uspjevamo iz više razloga. Navest ću samo neke: razlika u kvalitetu matice, postojanje tihe grabeži na pčelinjaku, stepen zaraženosti varoom, opšte zdravstveno stanje pčelinje zajednice i sl.
Društvo za koje u kasnu jesen ustanovim da je ostalo bez hrane nikad ne prihranjujem iz razloga što pčele dodatu hranu ne mogu preraditi, a ako im dodajem okvirove sa medom, njih mi je teško prilagoditi obliku klubeta, pošto znamo da pčele klube formiraju na mjestu poslednjeg legla. Takvo društvo jednostavno pripojim drugom jakom društvu koje ima dovoljno hrane, ne remeteći postojeći raspored hrane u tom društvu.
U ostalim periodima društva koja moram prihraniti iz nužde prihranjujem u zavisnosti od spoljne temperature i opštih pašnih uslova. U rano proljeće dok su noću još niske temperature, društvima koja su ostala bez hrane dodajem pune okvirove meda iz rezerve, a ako njih nema onda dodajem stimulativne pogače, a u nekim slučajevima kao prva pomoć može poslužiti i šećer u kristalu ili mljeveni šećer. U bespašnom periodu, kad su vani visoke temperature takođe je bolje koristiti čvrstu hranu zbog opasnosti od grabeži.

Kada želimo da maticu stimulišemo na veće polaganje jaja, a u prirodi nema dovoljno paše, onda koristimo stimulativno prihranjivanje. Osnovna karakteristika ovog prihranjivanja je da se hrana daje u kontinuitetu i u manjim obrocima. U proljeće je najekonomičnije korišćenje "automatske hranilice" (pod uslovom da smo ostavili dovoljne rezerve hrane). Automatsku hranilicu dobijemo jednostavnim okretanjem plodišta za 180oC. Pčele hranu deponuju na strani košnice koja je daleko od leta radi lakše odbrane od tuđica, a leglo gaje bliže letu zbog potrebe za kiseonikom, ovom rotacijom stvorili smo raspored koji je pčelama neprirodan. Pošto ne trpe da im se hrana nalazi blizu leta, one se odmah trude da je prenesu na suprotnu stranu, čime stvore utisak da hrana dolazi spolja što maticu stimuliše na veće polaganje jaja.

Identičan efekat se dobija stavljanjem magacina (polunastavak sa medom) na podnjaču ispod plodišta, jer pčele ne trpe med ispod sebe i svim silama se trude da ga prenesu iznad legla.

Ukoliko ne raspolažem u košnici rezervama hrane koje mogu iskoristiti kao automatsku hranilicu, onda pčelama dodajem stimulativne pogače. Stimulativno prihranjivanje sirupom ne koristim, jer se moje pčele nalaze na dva lokaliteta, a oba su od mog stana udaljena po 17 kilometara, u različitim pravcima, zbog čega moram posebno obratiti pažnju na ekonomičnost izabrane metode.

Stimulativno prihranjivanje šećernim sirupom preporučujem samo pčelarima čiji su pčelinjaci uz kuću.

Dopuna zimskih zaliha:
Znamo da u avgustu počinje pčelarska godina, a to je zbog toga što od priprema za zimu koje uradimo u tom mjesecu zavisi rezultat u idućoj godini.

Moramo poznavati i bitne faktore koji utiču na uspješno prezimljavanje naših pčela, a to su:

Snaga, brojnost i zdravstveno stanje naših pčela,
dovoljno kvalitetne hrane koja je pravilno raspoređena u košnici
odsustvo vlage u košnici i
obezbjeđen mir na pčelinjaku
Tvrdnja da će pčelama biti hladno zbog ovog ili onog je definitivno netačna. Ja se trudim da u avgustu uradim gotovo sve pripreme za zimu, tako da od prvog septembra uglavnom rijetko odlazim na pčelinjak. U tom mjesecu se radi poslednje ljetno tretiranje protiv varoe, koju treba u novembru ili decembru dotući oksalnom kiselinom.

Ja svakom društvu u avgustu ostavim oko 15 kilograma meda (polunastavak dobijen na prvoj paši u proljeće), a onda im dodam po 5 kilograma šećera u sirupu u omjeru 1:1. Sirup ne treba kuvati, jer kuvani sirup razdražuje pčele i izaziva grabež. Ja ga jednostavno rastvorim u proključaloj vodi koju skinem sa šporeta. U taj sirup kad se ohladi nakapam soka od limuna i dajem ga u većernjim satima u što večim obrocima, u 2 do 3 obroka, zavisno od hranilica kojima raspolažem. Trudim se da prihranu završim najkasnije do kraja avgusta. Kad završim zimsku dopunu, regulišem ventilaciju i pčele uglavnom ne diram do novembra mjeseca.

Treba izbjegavati prihranu u septembru i kasnije, jer se time nepotrebno iscrpljuju zimske pčele, koje moraju odgojiti prvo leglo u narednoj godini. Profesor Kulinčević je ovu tvrdnju dokazao i praktičnim ogledima, jer su pčele koje su prihranjivane u septembru imale znatno više uginulih pčela u toku zime u odnosu na pčele koje su prihranjivane u avgustu.

Tokom cijele godine trudim se da izdvojim stare tamne okvirove u poseban polunastavak, a pošto u njima najčešće ima i meda, te nastavke u avgustu stavljam ispod plodišta, čime dobijam automatsku stimulativnu hranilicu, a u jesen ili proljeće te okvirove sada prazne, oduzimam i topljenja. U toku svake godine nastojim promjeniti 30 do 50 % plodišnog saća.

Bravo Žeki nema šta dodati na ovo izlaganje iskreno i pošteno bez puno izmotavanja. Medno

Hvala @postar sve je ovo "delo" Googla kao neki uvod,možda sam "malo" i preterao!
Lično iskustvo je ipak lično iskustvo

Ja se spremam sada da ih prihranim sa jednom pogačom samo čekam da se malo vreme prolepša , to jest da se temperatura digne bar na 15 stepeni da ih ne uznemiravam dok su u klubetu . Inače ću ih prihraniti sa pogačom koju sprema moj stric , tako da ne znam recept . Ako saznam pustiću ga .

Admine nevidim razlog čekanja jedino ako si siguran da imaš dovoljno hrane a što se tiče temperature nije nikakav problem stavi samo iznad klubeta.
Što je ba sigurno sigurno.

Odradio juče sada se mirnije spava . Kontrolisaću za jedno dvadeset dana ako vreme dozvoli . Prošle godine sam tako isto odradio sa tim što sam u par košnica stavio kupljene pogače a u ostaler sam stavio domaće . Mogu napisati da su mi one kupljene trajale do proleća (prve paše ) dok tamo gde sam stavljao ove što moj stric pravi (sa ljutom paprikom) sam mora da dodam kroz mesec dana ponovo .

Na proleče sam video da je ostalo meda od zime znači da su ih pčele radije uzimale nego med .

Nisu ih uzimale radije nego su čuvale med za leglo. Znaju i one šta je bolje ali nužda zakon mjenja.
Samo te pogače sa paprikom me zbunjuju čitao sam to i na drugim forumima.
Prvi put da sam i čuo za tako nešto.

To ja koristim već treću zimu za redom , činimi se da ih pčele koriste jako rado . Stric ih sprema na veliko znam da meča šećer i med po pola da dodaje malo limunovog soka i ljutu papriku (pogače su crvene ) i znam da dodaje lek ali šta u kojoj razmeri nijeme do sada baš doticalo . Baš ću da sutra tražim recept i da ga stavim na forum .

Pitaj jeli paprika samo za bolje nošenje mtice ili ima još nešto.

cini mi se da sam negdje procitao da paprika ubija crijevne parazite koji izazivaju nozemozu

Izvini Postar tek sada sam video da si me pitao u vezi papdike koja se stavlja u pogaču . Mislim da mi je rekao da je kao lek , ali zašta nije ili sam ja zabovario .

Malo sam rovio po sastojcima paprike i ova mogučnos što trut kaž ima smisla samo to da je pčele uzimaju nism znao a probaču.
A ti admine imaš javnu opomenu što nepratiš gradivo.

Prihvatam kritiku , mada imam i opravdanja jako sam prezauzet na jednom drugom forumu , pa onda posao privatni rad kod kuće deca žena ......

LEKOVITOM POGAČOM PROTIV NOZEMOZE

U ovom napisu govori se o primeni pelina i ljute paprike u suzbijanju nozemoze. Takva preporuka se do sada mogla čuti više puta na predavanjima i pročitati u literaturi. Najsvežiji primer je predavanje Sergeja Luganskog iz Rusije održano u Kragujevcu gde je afirmisao ljutu papriku kao sredstvo borbe protiv nozemoze, ali i u napisu slovenačkog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik njihovog nacionalnog časopisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju časopisa Pčelar za 2005. godinu na 304. strani.

Ovim javljanjem u našem cenjenom listu Pčelar, hoćemo da upoznamo kolege pčelare sa problemom najraširenije bolesti pčela sa kojom smo se borili (i nadam se izborili) unazad petnaestak godina.
Radi se o nozemozi pčela koja se kod nas pojavila u velikoj meri počev od pre oko 15 godina. [ta je uzrok tako nagloj pojavi nozemoze nismo znali, pa smo sumnjali na sve i svašta. Blizina štala, vetrovit teren, loša voda na potoku koji naše pčele posećuju? I adekvatne mere u vidu preseljenja pčelinjaka sa jedne na drugu lokaciju, te obezbeđenja čiste vode za pčele, kao i primena lekova, tada znanih i nama dostupnih (Nozecid, Nozemavet, Fumagilin DCH, odnosno Fumidil B) nisu pomogle.
Iz godine u godinu napadi nozemoze su bivali sve jači i jači. A mi u želji da društva spasimo, nismo žalili da im damo lekove i kada treba i kada ne treba. I u jesenjoj prihrani društava, obavezno se davao antibiotik Fumagilin, ili neko jodno jedinjenje. U zimskoj prihrani pogačama, koje smo kupovali ili sami spravljali obavezno je uključivan i jedan od registrovanih lekova protiv nozemoze pčela. U proleće, to je bila obaveza broj jedan, da se u sirup doda lek protiv nozemoze. A rezultati SKORO NIKAKVI. To je iskustvo sa našeg pčelinjaka.



[img][/img]

Vremenom smo „shvatili“ da se nozemoza, u tom obimu, pojavila u isto vreme kada se u našim brdsko-planinskim krajevima masovnije počela da javlja kasna letnja paša „šumskog crnog“ meda koji je verovatno i glavni provokativni faktor za ekspanziju proliva i nozemoze kod pčela u našim relativno surovim zimskim uslovima sa malo dana za pročisne izlete pčela. Od tada, kada se pojavila medna rosa na lišću listopadnog drveća krajem leta, do danas, u našim krajevima ona je postala jedna od najsigurnijih paša, sa značajnim količinama tamnog i izuzetno kvalitetnog meda. Paša se javlja u vreme kada pčelinje zajednice smanjuju obim legla u plodištu i skoro redovno unose taj tamni med u tako nastali prazan prostor u plodištu. Neopisivo je zadovoljstvo pčelara da u ranim jutarnjim satima, kada se dan još ni najavio nije, vidi reke pčela koje u potmulom huku hrle iz košnica u njima znanom pravcu i teške padaju po celom prostoru pčelinjaka preopterećene silnim tovarom meda medljikovca. Ta lepota traje do otprilike 9 sati izjutra kada pčelinjak ućuti kao da nijedne pčele nema. Ako se vremenske prilike ne promene, nedelju dana je dovoljno da medišta budu krcata crnim medom.


[img][/img]

Ali, da se vratimo nozemozi. Jasno nam je da je ovaj med u velikom procentu kriv za tako snažnu pojavu nozemoze kod pčela. Davljenik se i za slamku hvata pa i mi, nemajući kuda, posegosmo pre 5–6 godina za lekovima iz biljne apoteke (ljuta paprika i gorki pelin). Bilo je lutanja oko primene ova dva prirodna sastojka, međutim, unazad 4 godine ustalili smo proizvodnju pogača za zimsku prihranu pčela, uz dodatak sitno samlevene ljute paprike, kao i ekstrakta pelina koga sami spravljamo na našem pčelinjaku u Golom Brdu. U proleće, kada biljni život počne naglo da buja, oberemo mlado lišće pelina (Arthemisia absinchium) i u tankom sloju na lesama osušimo u sušari. Osušeni mladi list pelina do upotrebe upakujemo u veće papirne kese. U toku jula, kada pelin počne da žuti, odnosno počne da cveta, naberu se cvetne grane i kao i lišće pelina, osuše u sušari. Osušene cvetne grančice pelina, kao i osušeno lišće, sitno iseckamo i složimo u veće staklene tegle, zapremine 3–5 litara. Mešavinu lišća i cvetova osušenog pelina napravimo u odnosu 30:70 u korist cvetnih grančica.
Tegle napunimo do dve trećine zapremine ovom mešavinom. Teglu dopunimo alkoholom jačine 40° i istu zatvorimo. Teglu držimo na tamnom mestu najmanje dvadeset dana. Onda je otvorimo, ocedimo ekstrakt, sipamo ga u tamnu staklenu bocu i koristimo po uputstvu. Primenom naše pogače gubitke pčelinjih društava od nozemoze pčela smo smanjili na minimum. Društva izlaze iz zime snažna, vitalna i zdrava, bez vidnih znakova prisutnosti nozemoze.

Kako pravimo lekovitu pogaču?


Desetak dana pre izrade pogače, u specijalnom sudu za invertovanje šećera pomešamo 66,6 kg šećera sa 16,7 litara vode, uz dodatak 10 kg „zdravog“ livadskog meda, ceđenog iz naših medišta. Na temperaturi od oko 36 °C i uz povremeno mešanje dobijamo odličan invertovani gusti sirup. Na mlinu za mlevenje šećera sameljemo 20 kg šećera i svu tu količinu izručimo u posudu mešalice za pripremu pogača, sem 1 kg koga uz 1 kg kvasca i dodatak 400 ml vode skuvamo u loncu zapremine oko 10 litara. U drugi lonac iste zapremine odmerimo 5,25 kg invertovanog gustog sirupa i u isti ulijemo vruć skuvani kvasac. Dobro izmešamo i u dobijenu masu ulijemo 55 ml ekstrakta pelina. U već sipani šećer u prahu, u posudu mešalice, dodajemo odmerenih 68 g sitno samlevene ljute paprike. Tečnu masu iz lonca izručimo na samleveni šećer u posudu mešalice. I izvršimo mešanje testa za pogače. Dobro izmešanu masu uzimamo rukama i njome punimo pripremljene plastične kese koje se radi odmeravanja nalaze na podešenoj vagi, na 1 kg težine. Da ne bi došlo do brzog hlađenja mase u kesama (kako bi se kasnije testo lakše „peglalo“) potrebno je da nakon punjenja, kese odložimo u jednu kutiju.
Po završenom odmeravanju svih 26–27 pogača (koliko ih bude ako se dobro meri) pogače punjene na kraju idu prve na dasku za peglanje gde se lepo ispeglaju na željenu debljinu. Daska za peglanje je komad daske, dimenzija kese za pogaču, čije su bočne ivice podignute ukovanim drvenim lajsnama za 6–7 mm, koliko i treba da budu debele ispeglane pogače. Varenje, odnosno zatvaranje napunjenih i ispeglanih pogača obavlja se na dasci za varenje, koja je napravljena tako da je uređaj za dvostruko varenje plastike spušten u posebnu kutiju uz dasku, tako da visina grejača za otsecanje, odnosno varenje kese, bude u istoj ravni sa površinom daske na kojoj leži pogača.

[img][/img]


[img][/img]


[img][/img]


[img][/img]


U januaru ili početkom februara naše pogače dajemo svim pčelinjim društvima, bez obzira na količinu prisutne hrane u košnici. Vrlo je važno da nastojimo da svim društvima obezbedimo našu pogaču sve do perioda kada pčele u proleće imaju učestaliji izlet iz košnica i primetan unos polena i nektara iz prirode. Zahvaljujući ovoj pogači koju naše pčele rado konzumiraju u najlošijim mesecima zime, sa puno optimizma i bez onog ranijeg straha – šta će ostati od pčela na proleće, čekamo novo leto i za nas unosnu kasno letnju pašu medne rose sa listova drveća iz nepreglednih šuma podno Kopaonika.

VAŽNO JE ZNATI


Spore nozemoze se šire izmetom odraslih pčela tako što ih mlade jedinke unose u sebe prilikom čišćenja zaraženog saća. Pčele u većoj meri defeciraju unutar klubeta krajem zime, posle svog dugog zatočenja, jer tada težina njihovog zadnjeg creva rapidno raste. Kada su pčele u mogućnosti da slobodno lete i izmet izbacuju izvan društva, saća postaju čistija, a šanse da pčele dospeju u kontakt sa sporama se smanjuju. Izvestan nivo infekcije opstaje na saćima tokom čitavog leta u dovoljnoj meri da može dovesti do inficiranja zimskog klubeta. Eksperimentalno je utvrđeno da spore mogu u izmetu opstati najmanje godinu dana.


[img][/img]

Infekcija može ostati unutar jednog društva, ali je činjenica da ponovno inficiranje posredstvom pčela praktično nestaje tokom leta. Međutim, do izbacivanja izmeta u košnicama može doći u društvima i tokom leta kada se pčele nađu u košnicama usled neuobičajeno lošeg vremena. Postoji statistički značajna korelacija između hladnih, maglovitih, kišnih leta i infekcije društva sledećeg proleća, mada bi uzrok tome delimično mogao biti i usporeniji rast društava tokom kišnih godina, kao i nepotpunije čišćenje saća. Eksperimentalno je utvrđeno da je nivo infekcije u proleće znatno niži u društvima u kojima su zaražena saća stavljena u centar gnezda tokom prethodnog leta, nego u društvima u kojima su zaražena saća stavljena na periferiju gnezda. Razlog tome je što se saća u centru gnezda više koriste, pa samim tim i više čiste, nego ona na periferiji.

Priređeno na osnovu najbolje knjige o bolestima pčela na srpskom jeziku „Bolesti pčela“ od autora: dr Đorđe Dobrić, dr Danilo Vicković, dr Zoran Kulišić

Preuzeto sa : http://www.poljoberza.net/PCMart2006_2.aspx

Koliko sam razimeo prehranjivanje pčela treba raditi u avgustu mesecu.

Avgust mesec ako nemaš dovoljno za zimu trebaš polako razmišljati o prihrani , na taj način ćeš podstači i maticu da sprema leglo sa kojim će prezimeti .