Vrste košnica !!!

Dadan Blatova košnica

Košnica sa jednim telom visine 31cm, koje služi kao plodište i 2 polunastavka, spoljašnje visine 15,5cm, za smeštaj viška meda.

Standardna košnica ima 12 ramova, ali je sve popularnija i DB košnica sa 10 ramova. Unutrašnje dimenzije rama su 420´270mm. Satonoša rama je dužine 470mm.

Dubok ram omogućava dosta prostora za razvoj legla, deponovanje polenovog praha i meda. To je posebno pogodno za zimovanje. Medne kape mogu da budu visoke 10 pa i 15cm, što omogućava sigurno prezimljavanje, bez potrebe za intervencijama pčelara. Jedan ram sa obe strane napunjen medom teži 3 do 4kg. Kada ga pčele vrlo gusto prekriju, na njemu može biti do 300 grama pčela. Znači, plodište DB košnice može da prihvati oko 3,6kg pčela.

Društva u DB košnici mogu jako dobro da se razvijaju u proleće i bez velikih intervencija. Ipak, dobro je još u jesen pčele ostaviti na nešto manjem broju ramova, npr. 10 pa u proleće eventualno izbaciti još neki ram sa lošijim saćem, koji je ostao sa malo meda. Tako će se stvoriti uslovi da mogu da se dodaju lepi izgrađeni ramovi ili satne osnove i plodište ispuni ramovima do bagremove paše. Kod jakih društava i u dobroj paši, to se obično dešava i ranije, pa je potrebno stavljati medišta u voćnoj paši. Društva koja nisu dovoljno jaka, pojačavaju se dodavanjem ramova sa leglom iz drugih košnica ili na neki drugi način. Obično se zamera DB košnici da se mora raditi ramom a ne nastavkom, da je društva teško odvratiti od rojenja. Međutim, rad DB košnicom nije komplikovan i ne zahteva mnogo intervencija pčelara. Popularna je i što su plodište i medište razdvojeni ne samo posebnim telima (to je slučaj i kod većine drugih košnica), nego i različitom visinom tela, pa je jasno šta pripada pčelama a šta pčelaru.

Langstrot Rutova košnica

To je košnica koja se sastoji od tri jednaka nastavka spoljašnje visine 242mm. Ram je spoljašnje visine 232mm a dužina satonoše je 480mm. To je za 1cm duže od satonoše DB rama, a po visini za 7cm kraće.

U novije vreme, ustalilo se nekoliko načina gajenja pčela u ovim košnicama.

Po jednom, dva nastavka se koriste za plodište i međusobno im se menjaju mesta. To je podsticajno za razvoj legla, a kao meru protiv rojenja posebno preporučuju umetanje trećeg nastavka sa satnim osnovama ili izgrađenim saćem između ta dva. Kada je društvo zazimljeno sa mngo pčela i hrane u gornjem nastavku, dobra matica već na početku proleća ispuni leglom gornji nastavak i spusti se u donji. To je vreme da se zamene mesta nastavcima i ako je potrebno kasnije, još jednom. Po takvom načinu pčelarenja, pčelinja društva bi trebalo da imaju pred bagremovu pašu najmanje dva puna nastavka pčela. Onda im se mogu dodati i po dva LR tela za medište. Prilikom pripreme društava za zimu, preporučuje se iznad plodišnog nastavka staviti nastavak sa zapečaćenim medom (15-20kg) a u čiju sredinu se stave 2-3 rama sa leglom odozdo i većom mednom kapom (ili bar ramovi sa velikom mednom kapom i praznim saćem ispod). Na taj način se obezbeđuje da ziimsko klube zahvati i gornji nastavak i da krajem zime ne ostane u donjem bez hrane.

Treba napomenuti da takav način pčelarenja nije lako ostvariti i da se u praksi ipak najčešće mora raditi i pojedinačnim ramovima a ne nastavcima. To je najpre iz razloga što pčelinje zajednice nisu dovoljno jake i što nemaju velike zalihe hrane. Rad LR košnicom tada može da bude prilično komplikovan, posebno za početnike.

Neki pčelari, pogotovu oni sa više košnica i u novije vreme, uvode i polunastavak kao deo LR košnice. Visine je 147mm (najčešći standard) i postavlja se iznad plodišta. Veći pčelari ispod njega stavljaju matičnu rešetku, da bi sprečili prelazak matice. Taj polunastavak služi kao rezerva hrane i medna kapa tokom zime. U proleće se može spustiti ispod plodišta i tada predstavlja izvor podsticajne hrane koju če pčele prenositi u plodište.

Još jedan od mogućih načina pčelarenja se sastoji u razvijanju društva u proleće u plodištu od dva LR tela, a pred bagrem se stavlja matična rešetka iznad prvog nastavka i time ograničava matica.

LR košnica se koristi i za pčelarenje sa dva pčelinja društva, koja se drže jedno iznad drugog, da pčele ne mogu da prlaze iz jednog u drugo. Pred bagrem se mogu spojiti a matica iz slabijeg se uklanja iili se sa njom formira rojić. Često se na početku unosa bagrema uklanja gornje društvo i tako izletnicama pojačava donje.

Fararova košnica

To je košnica kod koje su svi nastavci jednaki, bilo da se koriste kao plodišni ili medišni. Obično je sa 10 ili 12 ramova. Nastavci su visine od 155mm do 200mm. Plodište je u dva tela. Za sprečavanje rojenja, zamenu saća, umeće se ceo nastavak satnih osnova ili praznog saća između. U odnosu na LR košnicu, Fararova ima pogodnost plićeg nastavka, pa pčele brže zaposedaju dodate nastavke. To pogoduje da se ovom košnicama može uspešnije raditi nastavkom nego što je sllučaj sa drugim. Za zimovanje, na plodište od dva tela, ostavllja se pun nastavak meda.

Anton Žnidarićeva košnica

AŽ košnica se najčešće koristi u pčelarskim paviljonima, pokretnim (na vozilima ili prikolicama) ili nepokretnim. Zastupljena su dva osnovana tipa, AŽ Grom sa ramom 2cm plićim od DB i nešto kraćim, i AŽ standard, koja ima još plići ram. Sastoji se iz plodišnog i medišnog prostora, razdvojenih matičnom rešetkom. Obično imaju 10 ili 11 ramova. Ramovi nemaju ušice, obično stoje na dve poprečne šipke a sa prednje i zadnje strane ulaze u llimene razmake. Košnica se otvara sa zadnje strane. Prednost AŽ košnice je što je veoma pogodna za ugradnju u paviljone i laka za selidbu. Ograničenost prostora i teži rad ramovima su njeni izraziti nedostatci.

Pčelari se pojedinačnim ramovima, koji se premeštaju unutar košnice, otklapa se med, preokreću itd. Kada se plodište ispuni leglom, vrši se prebacanje ramova sa leglom u medišni prostor, čime se proširuje prostor za leglo.

Pološka

To je tip košnice koja se sve ređe sreće. Za razliku od drugih košnica, plodište i medište pološke su jedno pored drugog, najčešće razdvojeni matičnom rešetkom, a ne jedno iznad drugog. Ram je dubok, od dimenzija DB rama (42´27cm) do 40´30cm, pa i veći. Pološke obično imaju 18 ili 20 ramova. Neki pčelari su za pološke pravili i plitka medišta, sa ramovima visine kao DB medišni ram. Da nisu toliko teške i glomazne, bile bi pogodne za selidbu. Odlika im je ograničenost zapremine i nužnost rada pojedinačnim ramom. Pogodne su za držanje dva ili više pčelinjih društava u jednoj košnici, koja se pred pašu mogu spajati.

o"HS" Košnica

"HS" Košnica je isti dimenzija kao i LR sam što je od tvrdog stiropola.
Duboka podnica smatra se glavnom karikom "HS" pčelarena.

Nađoh nešto na netu: http://www.pcelinjak.com/content/view/899/168/


Kako sam napravio alat za sečenje stirodura?

Uzeo sam dve satonoše i nastavio ih jednu na drugu i prikucao ekserčićima (ukupne dužine oko 70 cm, a na krajevima im postavio po jednu letvicu dužine oko 25 cm. Na donjim krajevima sam prikucao po jedan ekserčić i za njih vezao krajeve cekas žice i spojio ih sa po jednim zavrtnjem za koje sam ujedno spojio krajeve izolovane žice koja ide sa trafoa 12V. Nije bitno kako okreneš, ali je dobro da se na jednom kraju postavi jedan prekidač koji ćeš da uključuješ kada treba da uključiš cekas žicu u kolo el. struje napona 12 V. Njihova dužina neka bude onolika koliko da ti ne smeta pri pokretanju samog rama pri sečenju stirodura. Cekas žica je prečnika 0,5 mm koju ja koristim.
Na gornjem kraju ovog rama postavio sam nekoliko namotaja kanapa-spage radi zatezanja cekas žice (kao kod starijih stolarskih pila).

[[img][/img]


[img][/img]

[img][/img]


[img][/img]

Ja radim dosta jednostavnije i to na mali cikular reze idealno . Rezovi citi baš onako kako ti želiš.

Stiradur je tvrd komotno se može seći sa cirkularom , jedino dali se možda ne kruni deo gde je rez ? Kada se rez obavi sa vrelom zicom ostaje malo tvrđi pošto se stiropor na rezu istopi i sabije , ili možda grešim . Samo sada kada sam video kako izgleda košnica iznutra , definitivno sam odlučio da pravim za proleće bar tri nastavka i formiram jedno društvo u njemu .
Kažimi postar kako se ponaša vosak u dodiru sa stiradurom , koliko je čvrsta veza kada pčele već znaš kako lepe ramove za nastavke . Podnjaču radiš od dasaka ili i to od stiropora( Spomenuo si neku duboku podnjaču daj molim te neku sliku ili dimenzije ) ? Dimenzije si rekao da su iste kao kod LR .

POZDRAV

Admine i naj mekši stiropol režem isto sa cikularom a stirodur reže bez prekorno.Samo malo tanja žaga i rez ko žiletom da si odrezo. Radiš isto kao da radiš sa drvetom samo što nema opterećenja i ide stahovito brzo. Rad sa žicom je veoma zahtjevan, neperecizan, spor.
Svaka nova radnja na stiropolu kada režeš sa žicom moraš učvrščavati poziciju table da bi tek onda mogao izvršiti rez, dok na cikular namjestiš širnu koju želiš iodradiš seriju jednu pa drugu itd.
Vosak se lijepi kao i za drvo, na tvrdom stiroduru stužeš kao po drvetu sa mekšm je malo teže.
Što se tiče ramova u košnicu stvljam orginalne limene nosače tako da nemam problema sa propolisom i odvajanjem ramova.

Da dimenzije su iste ali tijela košnice ili nastavka kako želiš samo što svako tijelo ima unutrašni grnji i vanski doni utor ili falc tako kada staviš nastavak na nastavak oni nemogu klizit jedan sa drugog. U tom slučaju kada tijelo legne na tijelo nema strujana zraka tako da ni pčele nemaju veliku porebu da ih propolišu. "HS" košnice su u gornjem djelu 90 posto dihtovane.
Podnica:
Ja "HS" duboku podnicu često nazivam glavnom karikom cjelokupne "HS" košnice.
Mislim da si pogledao slike koje sa več poslao na forum i da se dosta toga može vidjet osm lima koi dolazi ispod okvira na 2 cm. Lim vadim kada želim da uzimim pčele da bi matica prestala leči a stavljam lim kada želim smanjiti cirkulaciju hladnog zraka ida bi matica počela da nosi. Duboka "HS" podnica ima unutršnu poletaljku sa koje akobi ponavljam akobi se nekako našao snijeg ili ledeni snijeg netreba skidati jer glvani izlaz je na vrhu podnice i nemože ga zatvoriti a tako i mrtve pčele. Dole na dnu podnice vidi se lettvica koju ako skinemo dobijemo pomočni veliki ljetni prolaz a ako je samo okrnemo dobijemo manji prolaz zavisi od jačine društva. Na prednoj stani dolazi okvir sa mrežom kada selimo pčelu ili u slučaju grabeži samo stavimo to im dođe kao zbjeg a imaju dovoljno zraka. Sa leđa podnice dolaze vrata koja možeš otvoriti kad god želiš bez buke ustanoviti stanje ukošnici ili ako želiš očistiti.Dole stavljam hranilice u koje može stati do 10 l radi bržeg unosa boljeg rasporeda sirupa i brzog fermentiranja to jest zatvaranja sirupa. Znači nepravim gore hranilice , poklopne daske, kojekakve zbjegove, utopljavajuče materijale,i mnoge drge stvari. Sad u drvenoj košnici več ima legla a u "HS" košnici nema. Drvo se brzo zagrije od sučevih zraka i toplota je u košnici dok stiropol to nedozvoljava. Zato još nisam imao prehlađeno leglo. Admine sve što te interesuje samo pitaj pokušaču da ti adekvatno ogovorim a podnicu čim budem imao vremena posebno uslikati.

Svaka slika pokazuje više od hiljade reči , mislim da sam dosta shavtio i polako pokušavam da zamislim kako je pčelama unautra . Jedan stari pčelar mi je rekao davno dok sam se samo interesovao za pčele sledeću stvar: " Kada budeš znao da razmišljaš kao pčela znaćeš u svakom trenutku šta ih muči , i kako da im pomogneš " . Mislim da sam ga dobro citirao . U nekoliko slučajeva do sada sam samog sebe uhvatio da pokušavam ta mala divna stvorenja da svatim i da znam šta im treba .

Citirao možda jesi ali razmišljati kao pčela nečeš nikad a možda ni tada. Kao čovjek vjerujem da možeš razmišljat i to dobro ako želiš.

Nov sam na forumu i nameravam se baviti pčelarstvom, pa me iteresuje za početak koje košnice predlažete za početnika koji ništa ne zna o pčelarenju. Nameravam da kupim tri košnice. Čuo sam da ih treba nečim premazati pre nego što se ofarbaju i ubace pčele. Interesuje me čime se premazuju, da li se premazuju i spolja i iznutra i da li se prematuju ramovi?

Darko dobro nam dosao i da ti zazelim uspjesan pocetak pcelarenja.
Sto se tice kosnica ja bi ti preporucio LR kosnice, razloga ima vise ali prvi je taj sto LR pokriva nase prostore i sa lakocom mozes da nabavljas sve sto ti treba a onaj posljedni razlog je sto mozes sa vecinom pcelara da razgovaras i da dobivas adekvatne odgovore na mnoga pitanja. Sve ostalo ce doci sa vremenom uz kosnice sa kojim budes pcelario.Kako zastititi kosnicu .Košnicu ošmirglati, otprašiti mekom četkom, premazati vrućim firnajsom i premazati dva puta uljanom bojom za drvo. Uvek sačekati da se prethodni premaz dobro osuši. Birati boje svetlijih nijansi, jer leti sprečavaju preterano zagrevanje košnica. Pčele ne vide crvenu boju, pa je treba izbegavati. Nikako ne upotrebljavati lak boje!
Košnice se mogu zaštititi i premazivanjem Sadolinom, ali ja nisam pristalica tog načina zaštite. Pozzzz