Polen !!!!!!!!!!!

Polen
Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda. Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma. Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela. Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljači cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Cvetni prah sa medom se koristi u ljutskoj ishrani kao sretstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med. Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 - 0,050mm u razmeri, a kod samo malo broja biljaka npr. tikava, 0,15 - 0,20mm. Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije itd.

Pošto ima veliki značaj za razvoj pčelinjih društava i za potrebe čoveka, cvetni prah treba redovno prikupljati u vreme kada ga pčele unose u košnicu u količinama većim no što su potrebe pčelinjeg društva. Polen se sakuplja pomoću posebnih hvatača. Veoma je bitno da se sakupljeni polen dobro osuši (da ima oko 8% vlage), i da je potpuno čist.

Polen vremenom gubi svoja dragocena svojstva. Tako, na primer, polen, dobro osušen,stavljen u plastične kese, zatvorene, kroz 6 meseci gubi 30%, a kroz godinu dana i do 75% svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Posle 2 godine polen postaje praktično nekoristan.

Najbolje je da se polen čuva na sledeći način:

u plastičnim kesama, hermetički zatvoren, na temperaturi do +4ºC;
u mešavini s medom (1:1) iznad koje se u tegli naspe sloj čistog meda i sve dobro zatvori;
u mešavini sa šećerom.
Savremena prehrambena industrija koristi liofilizaciju polena (uklanjanje vlage na temperaturama ispod 0 stepeni). Liofilisani polen ima rok upotrebe 5 - 7 godina.

Hemijski sastav polena: u raznim smešama polena nađeni su sledeći vitamini: tiamin(B1), riboflamin(B2), piridoksin(B6), nikotinska kiselina, pantotenska kiselina, folna kiselina, askorobinska kiselina(C). Pronađeni provitamin(A), tzv. karotin, vitamin R(rutin) i vitamin E i D. Detaljnom analizom je ustanovljeno da polen mnogih biljaka sadrži: silicijum, sumpor, bakar, kobalt, natrijum, gvožđe, aluminijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, bariju, srebro, cink, hrom, stroncijum i druge mikroelemente.[1] U njegov sastav ulaze razne belančevine i slobodne amino-kiseline, za organizam važni fermenti katalaza, invertaza i neke organske kiseline, jabučna, vinske i mlečna. Delovanjem fermenta koje pčele izlučuju prilikom nabijanja polena u saće u polenu dolazi nakon nekoliko nedelja do znatne izmene tvari. Hemijski sastav i hranljiva svojstva razlikuju se između svežeg polena i polena u saću. Količina belančevine i masti smanjuje se mlečna kiselina povećava. Povećava se i veličina šećera, što zavisi o medu koje pčele dodaju polen prilikom konzervisanja. [5]

Polen

Pcelinji polen je od davnina smatran "Ambrozijom Bogova" hranom za sticanje vecne mladosti.

Nosi naziv cudotvorne hrane. U pogledu hranljivosti, tretira se kao najvaznija nova hrana kraja proslog i pocetka ovog veka. Smatra se super hranom, koja usporava starenje. Sadrzi preko 100 identifikovanih sastojaka. Veruje se da covek moze godinu dana ziveti iskljucivo na polenu i vodi.

Polen sadrzi sve poznate vodorastvorne vitamine, posebno B i C, 22 aminokiseline, 27 mineralnih soli, razne oligoelemente, enzime, bioflavanoide, hormone, (koji stimulisu sexualne zlezde)proteine. Polen izvanredno pojacava imunitet i povecava energiju. U jednom dokumentu Sovjetske akademije nauka, pod naslovom "Pcele u sluzbi covecanstva" koji govori o hemizmu polena i njegovom uticaju na psihofizicke kondicije vrhunskih sportista, stoji zakljucak da: "Pobednicku medalju treba zakaciti na pcelinje grudi"

Sovjetski istrazivaci dalje dokazuju izvanredno stimulativno i regenerativno dejstvo polena na oragnizam. Upotrba polena kod starije generacije, pokazuje izvanredne rezultate u pogledu fizickog i mentalnog zdravlja, i vidnog podmladjivanja koze. Veliki broj naucnih studija sirom sveta potvrdjuje da polen veoma povoljno utice na: saniranje probavnih smetnji, bolesti prostate, sexualne probleme, alergije, regulaciju krvotoka, fizicki zamor, na ostecenja od radijacije itd.

Kvalitet polena, kao i meda zavisi od vrsta bilja i njihovog broja, cistoce terena, . kao i nacina prerade.

Kako upotrebljavati polen?

Neosporno je da cvetni prah - polen ima izuzetno, sveobuhvatno dejstvo na čovekov organizam. S obzirom na veoma stroge uslove čuvanja matične mleči, mnogi stručnjaci polen po vrednosti izjednačavaju sa njom. Korisni sastojci u mleči, usled neadekvatnog skladištenja i uslova u kojima se iznose na tržišite, se mnogo brže vremenski gube (nekoliko sati) nego kod polena, (nekoliko meseci). Opet u polenu je količina esencijalnih aminokiselina srazmerno manja, tako da je ovo mišljenje u određenoj meri opravdano.

Međutim, moja iskustva stečena u razgovoru sa potrošačima cvetnog praha govore da dobra većina ne koristi polen na propisan način.

Evo samo neki od načina na koji ljudi pogrešno upotrebljavaju polen:

"Uzimam polen kafenom kašičicom sažvaćem ga i progutam."
"1 supenu kašičicu razmutim u vodi, malo zasladim, i popijem."
"Sameljem granulice polena i tako dobijem polen u prahu koji sada mogu odmah da upotrebim"

Najvažniji razlog zašto je sve ovo pogrešno je taj što čovekov sistem za varenje ne može da razbije celuloidnu opnu kojom je zrno polena obavijeno. U svim prethodno navedenim primerima, polenov prah samo protrči kroz naš organizam a da nismo iskoristili nijedan jedini sastojak iz bogatog polenovog repertoara. Najdrastičniji slučaj ispričala mi je Sneža, vegetarijanka iz Beograda koja je godina koristila polenov prah pogrešno. Kada sam joj objasnio kako se polen mora koristiti, na njenom licu se moglo nazreti žaljenje za svim onim kilogramima polena, koje je ona konzumirala uzalud.

Da bi polen dospeo u stanje da čovekov organizam može da ga upotrebi, opna koja obavija zrnce polena, mora da se natopi da bi nabubrila i prsnula, i tada tek možemo da upotrebimo sve njegove izuzetne sastojke.

Ako ste ikako u mogućnosti, nabavljajte i koristite sirovi polen. U procesu sušenja gubi se oko 20% vrednosti polena. Nakon sušenja, ostatak vrednosti polena se gubi linearno vremenom. Nakon 6 meseci, takav polen je izgubio oko polovine svoje vrednosti, tako da nije pametno nabavljati ga po istoj ceni. Moj savet je da nakon januara meseca nabavljate sušeni polen isključivo ako ste uvereni da je nakon sušenja čuvan u zamrzivaču, ili ako je čuvan u sirovom stanju a nakon vađenja iz zamrzivača sušen. Znači prioriti su:

sirovi polen - odmah nakon čišćenja se čuva u zamrzivaču.,
sušeni polen - koji je odmah nakon sušenja smešten u zamrzivač,
sušeni polen - u periodu od početka sezone pa do nove godine.


SAVET: Sirovi polen obavezno a što da ne i sušeni, čuvajte u zamrzivaču.

Evo i nekoliko načina ispravne pripreme i konzumiranja polena:

Jednu supenu kašičicu polena razmutiti u mlakoj vodi (najbolje uveče) i ostaviti da odstoji min. 8 sati. Nakom toga, možete napitak zasladiti, promešati i popiti. Ako ga zasladite medom, i dodate do 15 kapi propolisa u kapima, dobili ste izuzetan i komletan preparat.
Polen se može rastvoriti i u jogurtu, jer je poznato da mlečna kiselina bolje rastvara celuloidnu opnu od vode.
Samleven sušeni odnosno što je još bolje ako imate nemleveni sirovi polen, umešate u med. Nije zgoreg iscediti malo limuna, kako bi se poboljšalo rastvaranje polenove opne. Sledeća 3-4 dana prevrćite teglu u kojoj je ovakav preparat, svakih sat dva, kako bi polen, koji je lakši od meda, prolazio kroz med i tako natapao svoju opnu. Od četvrtog dana možete početi upotrebljavati ovaj preparat. Višak preparata čuvajte u frižideru. Na površini će se nakupiti krupnije granule koje možete upotrebiti tako što ćete jednu kašiku tog gornjeg sloja razmutiti u vodi, u nakon nekoliko sati popiti.