Pčelinji otrov !!!!

Pčelinji otrov
Pčelinji otrov je čist proizvod organizma pčele. To je sekret žalčanog aparata, čija je biološka namena da štiti pčelinje društvo od neprijatelja.

Pčelinji otrov štiti kapilare, povećava priticanje krvi ka bolesnom organu i smanjuje bolove. Lekari kliničari ističu takođe da pčelinji otrov blagotvorno deluje na hemopoetični sistem: povećava količinu hemoglobina, povećava broj belih krvnih zrnaca, kako lokalno tako i uopšte. Pčelin otrov ima povljno dejstvo na srčanu muskulaturu, snižava krvni pritisak, deluje na izmenu materija; ima povoljno dejstvo na opšte stanje bolesnika: povećava mu opšti tonus i radnu sposobnost, poboljšava san i apetit. Efikasan je naročito kada su u pitanju reumatske i alergijske bolesti.

Dobro poznata svojstva otrova izaziva bol, otok i crvenilo na mestu uboda, direktno su povezana sa njegovom biološkom namenom. Otrov treba samo da protera neprijatelja koji napada hranu pčelinjeg društva, ali da ga ne umrtvljuje, jer bi to pogoršalo higijenu i normalan život društva. Ta osobina biološke uloge pčelinjeg otrova je, po mišljenju sovjetskog naucnika, prof. Artjomova, doprinela evolucionom formiranju njegovih toksičnih svojstava. Organizam sisara, uključujići čoveka reagovao je, sa svoje strane, zaštitno na delovanju otrova mobilizacijom i reorganizacijom svojih hormonskih, imunoloških i nervnih faktora radi očuvanja vitalnih funkcija i regulatornih mogućnosti. Tako je,po mišljenju prof. Artjomova, pčelinji otrov dobio dragocena farmakološka svojstva,od kojih je čovek neka koristio još u drevnosti.

Namena pčelinjeg otrova je ne samo da direktno utiče na napadača, već i da izaziva "alarmnu reakciju" radi mobilisanja aktivnosti pčela-radilica pri iskrsloj opasnosti. To se postiže lučenjem lako isparljivih materija iz otrova koje brzo stižu do mirisnih ćelija pčela i naglo povećavaju agresivnost pčelinjeg društva.

OTROV

U obradi ove strane korišćen je tekst iz knjige " PČELARSTVO " , autora dr. Jovana Kulinčevića i Rajice Gačića, III izdanje, BIGZ, Beograd 1991. godine.

Ovo je najmanje korišćen proizvod za razliku od drugih pčealinjih proizvoda. Pčelinji otrov se ne deponuje izvan pčelinjeg tela već ostaje u rezervoaru otrovne žlezde pčele sve dok ona nije prinuđena da je u samoodbrani upotrebi. Pčela radilica se može prinuđena da izbaci otrov ne gubeći žaoku i deo unutrašnjih organa kao što se to događa kada ubode čoveka ili neku drugo toplokvrnu životinju.

Novo izležena pčela radilica ima malo otrova, ali sa starošću se ta količina povećava, do oko 0,4 mg kada je pčela stara 15 dana. Od 18 dana starosti nema promene u količini otrova koja se nalazi u rezervoaru žaočne žlezde. U slučaju da se ta rezerva iscrpe, pčela nema načina da je nadoknadi.

Hemijski sastav i osobine

Ima dosta naučnih radova koji se bave heri1ijskiJn sastavom i osobinama pčelinjeg otrova. Sastav pčelinjeg otrova je zaista veoma kompleksan. On sadrži niz biohemijskih i farmakološki aktivnih materija, kao što su: histamin, dopamin, melitin, apamin, peptidi, minimin i enzimi fosfolipaza i hijaluronidaza. Izgleda da na ovaj sastavne utiče vrsta paše ili geografska, lokacija gde je smešten pčelinjak.

Pčelinji otrov je bistra tečnost, kisele reakacije, sa specifičnom težinom 1,13 oštrog i gorkog je ukusa i aromatičnog mirisa. Osuši se na sobnoj temperaturi od 30-40% od originalne težine.

Za razliku od rasprostranjenog verovanja, otrov pčele je toksičniji od otrova ose. Jedan ubod pčele u retkim slučajevima može izazvati smrt kod izuzetno osetljivih osoba. Kritični su prvih 30 minuta nakon uboda, pa prema tome u tom vremenskom intervalu mora uslediti intervencija lekara. Inače, postoji veliko variranje u pogledu reakcije na ubode pčele od neznatnog lokalnog otoka ili crvenila do burnog reagovanja organizma, sa mučninom, svrabom, plikovima i crvenilom po celom organizmu: Smatra se da bi pod normalnim uslovima možda bilo potrebno oko 500 uboda pa da dođe do smrti usled direktne toksičnosti. Postoji, podatak da je jedna osoba u Africi primila 2.000 uboda i preživela.

Proizvodnja i prerada

Proizvodnja većih količina pčelinjeg otrova postala je moguća tek posle otrkića da pčele reaguju na slab udar električne struje ispuštajem kapljice otrova. Danas nije nikakav problem konstruisati i napraviti takav aparat. Ispušten otrov se skida sa staklene ploče pomoću žileta. Pčele od kojih se na ovaj način eksploatiše otrov skoro redovno prežive, ali zbog velike količine ispuštenog a1armnog feromona pčelinje društvo postaje nervozno i agresivno, pa se zbog toga aparat može koristiti u ograničenom vremenskom periodu i nikako gde u blizini ima ljudi i domaćih životinja.

Upotreba i potencijalne mogućnosti korišćenja

Ideja o korišćenju pčelinjeg otrova protiv reumatskog artritisa verovatno potiče iz iskustva primitivnog čoveka koje je nastajalo kao posledica pčelinjih uboda prilikom pljačke meda iz pčelinjih gnezda.

U staroj narodnoj medicini Kine i Japana ubodi pčela su se koristili, a primenjuju se i danas saglasno metodama akupunkture. U Japanu postoje licencirani narodni lekari koji se legalno bave ovim poslom.

Danas se u nekim zemljama proizvode masti i drugi lekovi na bazi pčelinjeg otrova, a u okviru apiterapije postoji težnja da se zvanična medicina ubedi u opravdanost ovog načina lečenja reumatskih oboljenja.

Pčelinji otrov se u medicini koristi za spravljanje vakcine kojom se smanjuje osetljivost na pčelinje ubode. To isto se čini kada su u pitanju ubodi osa i stršljena.

Apiterapija bronhogenog adenokarcinoma pčelinjim otrovom

.
Rak pluća je veoma teška bolest, uglavnom neizlečiva. Pokazalo se da pčelinji otrov sprečava umnožavanje ćelija raka kod bronhogenog adenokarcinoma. To su pokazali S. W. Ip i C. M. Huang ( siuwp001@hotmail.com), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu. šezdesetpetogodišnji Kinez je imao stalni kašalj, pad telesne mase i gubitak apetita tokom tri meseca. Na rendgenskom snimku i kompjuterizovanoj tomografiji je utvrđeno da ima u desnom plućnom krilu čvrsto tumoroliko tkivo dimenzija 3×2,5×2,5 cm. Biopsija je potvrdila da se radi o adenokarcinomu. Nije utvrđeno postojanje metastaza u limfnim čvorovima. Pacijent je želeo da pre operacije bude podvrgnut apiterapiji. Primao je pčelinji otrov na svaka dva dana i propolis u kapsulama, 800 mg četiri puta dnevno. Nakon 6 nedelja terapije, kompjuterizovana tomografija je pokazala da se tumor smanjio na veličinu od 1×1×0,5 cm. Ostatak tumora je hirurški odstranjen. Nastavljena je terapija pčelinjim otrovom na svaka dva dana i propolis kapsulama, 800 mg dva puta dnevno, narednih 12 meseci. Nije došlo do ponovne pojave tumora godinu dana nakon operacije. Na osnovu ovog rada, autori naglašavaju da melitin ima i dejstvo na ćelije raka, ali i viruse. Smatraju da bi pčelinji otrov i propolis još itekako mogli da nađu mesto u terapiji bronhogenog adenokarcinoma pluća u budućnosti.

Otkrivena vakcina protiv pčelinjeg otrova

Naučnici Švajcarskog „Instituta za alergiju i istraživanja astme“ u Davosu razvili su vakcnu na pčelinji otrov. Ova kombinovana multi alergena vakcina redukuje vrednost vezivanja specifičnih protivtela, deluje na ćelije i tako sprečava pojavu alergijskog napada.


Kada se neko odluči da postane pčelar, neophodan uslov je da nije alergičan na pčelinji otrov. Ali, prvi ovogodišnji broj „Evropske revije za imunologiju“, koja izlazi u Nemačkoj, doneo je ohrabrujuću vest za mnoge potencijalne pčelare koje je ovo sprečavalo da se posvete tom plemenitom poslu.

Naučnici Švajcarskog „Instituta za alergiju i istraživanja astme“ u Davosu razvili su vakcnu na pčelinji otrov. Ova kombinovana multi alergena vakcina redukuje vrednost vezivanja specifičnih protivtela, deluje na ćelije i tako sprečava pojavu alergijskog napada.

Upotrebljeni su sastojci samog pčelinjeg otrova: peptid melitin, enzimi fosfolipaza A i hijaluronidaza. Ovi su alergeni odgovomi za pojavljivanje lokalnih i opštih simptoma nakon uboda. Melitin je odgovoran za hidrolizu ćelijskih membrana krvnih ćelija, otpuštanje histamina i rast krvnog pritiska, a najodgovomiji je za bol uzrokovan ubodom. Fosfolipaza A uzrokuje razlaganje ćelije, bol i toksičnost, dok je hijaluronidaza uzrok hidrolize vezivnog tkiva, što pogoduje olakšanom širenju otrova oko mesta uboda.

Ovi sastojci su u određenoj razmeri uneti u protein kojim je ostvareno povoljno dejstvo na organizam. Istraživači ističu da su probe vakcine izvršene tretmanom nad miševima pokazale značajno smanjivanje vrednosti specifičnih protivtela razvijene prema prirodnom alergenu. To jasno ukazuje na njen zaštitini učinak „in vivo“. Oslanjajući sa na dobijene rezultate eksperimenata na životinjama, kožni testovi na pacijentima sa dijagnostikovanom alergijom pokazali su čak od 100 do 1000 puta manje alergijske reakcije.

Prema rečima naučnika, novi pristup koji je doveo do rešavanja ovog problema bio je neminovan. Jedino preveniranjem alergija može se pomoći sve masovnijim alergijskim oboljenjima koja su se čitavih tridesetak godina nadmoćno odupirala.