Čuvanje voska

Nove statne osnove čuvam uvijene u papir na sigurnom mesto zbog miševa . Izvučene osnove koje sam uklonio iz košnica čuvam u posebnoj prostorije u rezervnim nastavcima ispod stavim limeni poklopac odozgo takođe (zbog miševa) Između ramova stavim po neku grančicu bosiljka , izgleda da ga ne vole moljci .
Onaj stari vosak koji je korišten tri godine i za leglo skidam sa ramova i otapam , tako dobijene pogače menjam uz doplatu za gotove satne osnove .

Pčelinji vosak
Vosak je proizvod pčela, a istovremeno i reprodukcioni materijal u pčelarstvu. To je proizvod mladih pčela koje ga luče iz svojih voštanih žlezda. Uslov za lučenje voska je toplo vreme i dobar unos kako nektara tako i cvetnog praha.

Što se tiče reprodukcionog materijala, vosak se u pčelarstvu koristi u obliku satnih osnova. Naše tržiste ima veću tražnju od ponude za pčelinjim voskom. On se upotrebljava u industriji kože, drveta, tekstila, parfimeriji, umetnosti. Postoji beli i žuti vosak, koji se koriste u različitim granama industrije. Vosak još služi u zubnoj medicini, slikarstvu i u konzervatorske svrhe.[1]

Hemijski sastav i svojstva voska: Pčelin vosak se sastoji od masnih kiselina, estara, viših alkohola i ugljenih hidrata sa visokom molekularnom težinom. Specifična težina voska na temperaturi od 15oC iznosi od 0,956 do 0,969. Tačka topljenja kreće se između 56oC i 64oC.

Vosak miriše po medu biljki s kojih je sabran. Rastopljen miriše jače od krutog. Dugim stajanjem miris se gubi. Po boji vosak je žut u svim nijansama. Boja zavisi od sastojaka, od propolisa i polena u vosku. Prirodna se boja kvari topljenjem. Nakon izvesnog stajanja po komadima voska izađe izmaglica kao da je posut sivom prašinom. Brže se pojavi ako vosak stoji na vlažnom mestu. Na prelomu vosak treba da ima zrnkav izgled poput pečene bundeve. Češćim pretapanjem taj se izgled gubi.

Na tržištu se nalazi i falsifikovani vosak. Najviše se falsifikuje parafinom, cerezinom, stearinom, kalafonijumom, lojem i biljnim vrstama voska. Ako namočimo pčelin i sumnjivi vosak vodom, za dan dva na prvom će se vosku uhvatiti tanak sloj, nešto poput skrame, a na falsifikovanom vosku neće pa makar u njemu bila najmanja količina parafina. Falsifikovan vosak znatno se razlikuje od prirodnog po lomu: nema zrnkav izgled i puca više krivudavo. Ako falsifikovan vosak izložimo sunčevoj svetlosti, videćemo prostim okom na prelomu u njemu vrlo sitna zrnca parafina kako svetlucaju.

Kad sumnjiv vosak ne možemo raspoznati uspoređivačem, onda ga treba dati na laboratorijsku analizu. Takvom analizom u vosku se određuje kiselinski broj, saponifikacija estarski broj i odnos. Prema propisima Jugoslovenske uprave za standarde, kiselinski broj u žutom vosku (Cera flava) mogao se kretati od 16,8 do 21,5 najniži i 18,6 do 22,0 najviši, saponifikacijski broj od 88 do 107 najnizi i 90,4 do 97 najviši, estarski broj od 74 do 76 , a odnos kiselinskog brojai estarskog broja 1:3,5 do 4,6. Upotreba voska je višestruka. Najveće količine ga se prerade u satne osnove. Taj se vosak ne gubi. Pretapanjem starog saća svake godine ponovo dolazi u promet. Za satne osnove mora se odabrati najbolji vosak bez ikakvih primesa. Satne osnove izrađuju se na valjicima u posebnim radionicama koje moraju imati uređaj za dezinfekciju voska. Velike količine voska troše se za sveće u industriji. Industrija troši žuti vosak (Cera flava) i beli vosak (Cera alba). Vosak se beli prirodnim putem na suncu, a hemiskim putem posebnim uređajima. Beli vosak se upotrebljava u kozmetici i u farmaciji. Zuti vosak se koristi u hemiskoj industiji za pravljenje raznih pasta, a koristo se i u tekstilnoj, prehrambenoj i kožarskoj industriji. Vosak još služi u zubnoj medicini, slikarstvu i u konzervatorske svrhe.