Topljenje voska

U jesen sa ramove koje sam odvojio za reciklažu obavezno odvojim staro saće , ramove ošistim i ako su ispravni ožicam ih da bi posle lakše i brže stavljao nove satne osnove .
Dobijeni vosak koji sam spremio za pretapanje stavim na specijalnu tacnu koja je nakrivljena na jednu stranu i ima mali "slivnik" , tu tacnu stavim u rernu od električnog šporeta i uključim je na 100 stepeni . Slivnik je okrenut prema spolja ka vratima od rerne na kojoj stavim posudu sa vodom u koju se sliva istopljeni vosak i formira pogaču .

Pri topljenju voska treba voditi računa o nekim od sledećih momenata:

1. Opasno je topiti vosak iznad otvorenog ognjišta jer može doći do požara.

2. Nije dobro koristiti pregrejanu paru za topljenje pčelinjeg voska jer dolazi so saponifikacije.

3. Nikako ne treba topiti ili pretapati vosak u gvozdenim bronzanim, bakarnim i drugim posudama koje nisu galvanizovane jer to dovodi do gubljenja prirodne boje voska.

4. Za kvalitet voska je loše ako dođe do mešanja sastruganog voska sa propolisom. Ovakva mešavina ima nižu tačku topljenja i čini vosak lepljivim.

5. Razliven vosak je lakše izvaditi iz posude sa kosim zidovima nego ako su uspravni. Zidove pre razlivanja premazati tankim slojem jestivog ulja.

6. Pčelinji vosak lako upija mnoge hemikalije, pa zbog toga ne treba ga držati u prostorijama gde su pesticidi ili plastične truke koje sadrže insekticide. Ovo posebno važi za satne osnove i rezervno saće.

Proizvodnja i prerada voska

Skoro čitavo vreme posle Drugog svetskog rata kod nas je potražnja za pčelinjim voskom znatno veća nego proizvodnja. Najveći deo voska se uvozi iz Istočne Evrope a nešto iz Afrike.

Veoma je teško proceniti domaću proizvodnju voska jer se vrlo malo toga otkupi od strane pčelarskih organizacija i drugih preduzeća. Najveći deo dobijenog voska pčelari ponovo vrate u košice u vidu satnih osnova ili kada je u pitanju stari vosak, pojede ga voskov moljac.

Čist pčelinji vosak dolazi u prvom redu od pretapanja mednih poklopčića. Procenjuje se da se na svakih 50 kg vrcanog meda dobije i 1 kg voska. Redovnim izrezivanjem građevinjaka i zaperaka može se dobiti izvanredno čist pčelinji vosak i na kraju ostaje vosak koji se dobija iz starog saća koje se zamenjuje satnim osnovama u košnici.

Najbolji kvalitet voska dobijamo topljenjem voska iz sunčanog topionika. U ovom topioniku može se topiti samo mlado saće, zaperci i medni poklopci.

Kada se radi o mednim poklopcima, pre nego što se tope na bilo koji način, treba da se dobro ocedi med koga ima dosta pa bi ga u sunčanom topioniku bilo previše za male rezervoare a sem toga jako sunce bi ga oštetilo zbog visoke temperature. To isto važi i ako se topljenje vrši na klasičan način.

Naravno, i ovako dobijen vosak treba ponovo zagrejati i razliti u emajlirane posude ili kalupe od neoksidirajućeg materijala.

Najveći problem za većinu naših pčelara predstaavlja izdvajanje voska iz starog saća u kome se u toku dužeg perioda izvadilo leglo. U ovom saću ima više voska iako je u manjem veći procenat. Najviše voska ima u gornjim delovima sata a najmanje onda gde se najviše izvodilo leglo. Merenjima je utvrđeno da se posle 15 generavija izvedenih pčela težina satova utrostručila, da bi posle tridesete generacije bila veća za četiri puta nego kada je satna osnova stavljena u košnicu.

Postoje rozličiti načini za izdvajanje voska iz stalnog saća, od potapanja u vreći od jute i kuvanja u emajliranom kazanu do ceđenja cele smeše ispod prese. Vreća se gnječi i prevrće dok voda polako vri, tako da vosak ispliva na površinu. Ostatak voska koji se nalazi u vreći može se izvući presovanjem.

Vosak se može dobijati pomoću parnih topionika, centrifuga i električnih presa na suvo. Bez obzira na to kako će pčela da preradi staro saće, u najvećem broju slučajeva ostane nešto voska u voskovarini i zbog toga se vosak najbolje izvuče u industrijskim postrojenjima koja postoje u nekim zemljama kao što je na primer Danska, gde pčelari donose staro saće sa okvirima u nastavcima i u zamenu dobijaju satne osnove zajedno sa očišćenim i dezinfikovanim okvirima.

Saće iz društava koja su uginula ili bila jako zaražena američkom truleži, pčelar ne sme pretapati sa ostalim saćem, već takvo saće treba spaliti. Ukoliko se takav vosak koristi, mora proći kroz poseban postupak sterilizacije da bi se uništile spore američke truleži koje se u vosku mogu zadržati decenijama i po dospeću u košnicu kroz veštačke satne osnove izvršiti zaražavanje pčelinjeg legla. Zbog ovoga je veoma opasno izrađivati satne osnove od voska koji pojedinci proizvode bez odgovarajuće opreme za sterilizaciju.

Pretapanje voska

Bez higijene saća u košnici nema poizvodnje kvalitetnog meda i očuvanja zdravih pčelinjih društava. Više godina korišćeno saće prava je blagodet za mikroorganizme, prouzrokovače bolesti, a s obzirom na izraženu sklonost voska ka upijanju raznih hemikalija, mnoge se koriste u borbi protiv varoe, logično je da se ono mora redovno smenjivati. Ako se ima na umu i da slojevi kokona iz generecije u generaciju čine ćelije sve manjim i povlače pčelinju porodicu u prirodno rešavanje ovog problema, rojidu, zamena ramova ramovima za gradnju logično je rešenje.

[img][/img]

Vosak je materija koja ima široku primenu. Medjutim, samo malo materijala ovog imena je zaista pravi pčelinji vosak. Tri su bitna uslova koja treba ispuniti da bi došlo do njegovog stvaranja. To je prisustvo odraslih pčela, prema nekim naučnicima počev od 12 do 18 dana starosti, pa i mladjih, temperatura okoline u kojoj se nalaze voskarice od 33 do 36°C i obilan izvor hrane. Postojanje paše stimuliše lučenje dok tokom bespašnog vremena ono prestaje u potpunosti. Ponekad, pčele mogu da poklapaju ćelije sa medom čak i ako ne postoji paša iskorišćavajući vosak koji postoji na tom istom ramu.

Koliko god da je vrcanje meda za pčelare radostan posao, toliko je topljenje starog saća prljavo i odbojno. Kao što je logično, iz svetlih i svetlijih ramova dobija se više voska i tu je dobit veća. Ako se uzme u obzir da na uloženu satnu osnovu pčele nadograde još za oko polovine njene težine, tada je jasno da se pretapanjem ramova koji nisu dočekali da budu potpuno crni, osim pomenutih higijenskih prednosti, dobija i na vosku.

Postoji mnogo metoda za izdvajanje voska iz starih ramova. Pomenućemo u kratkim crtama samo neke, kod nas manje ili više poznate u praksi.

Najjednistvniji metod i najjeftiniji je korišćenjem sunčanih topionika. Sve što je potrebno da bi se vosak uspešno istopio je temperatura oko 68 do 70°C, što se lako postiže. Na ovaj način dobija se vosak vrhunskog kvaliteta, ali je dobit samo oko 75% od starih ramova. Pošto se stari ramovi tope, masa kokona upija vosak i time smanjuje njegovo izdvajanje i isticanje. Osim toga, tu je još i zavisnost od osunčanosti. Zato ovaj metod nije mnogo uspešan za stare ramove, ali je odličan za zaperke, oštećeno novo saće, voštane poklopčiće i gradjevnjake.

Drugi, zahvalniji po dobiti i veoma popularni, su postupci kod kojih se koristi vrela voda ili vodena para. Pribor mora biti od alumijnuma, bakra ili nerđajućeg čelika. Cink, kalaj ili kalajisano ili njime galvanizovano gvožđe nije pogodno zbog tamnjenja voska.

Postupak je jednosatvan i mnogo se koristi i kod nas. Ramovi, celi ili samo izvadjeno saće, se stavljaju u jutane džakove koji se potapaju u vrelu vodu. Da ne bi isplivali otežavaju se. Zatim se voda kuva. Vosak, kao lakši od vode, kada se istopi prolazi kroz filter od džaka i isplivava na površinu. Kada se svi ramovi pretope, ostavlja se da se voda ohladi i vosak očvrsne formirajući ploču.

Drugi način je izdvajanje vrelom vodom i presovanjem. Ramovi se stavljaju u posude od 120 litara sa 20 do 30 litara vrele vode i ostavljaju da omekšaju. Kada sav vosak smekša, vadi se žica i sadržaj stavlja u jutanu vreću u kojoj se presuje. Istisnut vosak izlazi i posle prvog presovanja sa 20 tona, sadržaj vreće se rastresa i ponavlja presovanje. Proces se ponavlja tri puta do kraja, a svako presovanje je oko 90 minuta. Tečnost curi u prihvatnik gde vosak isplivava zbog razlike u gustini. Kada se ohladi, stvrdnjava se na površini vode.

Moguće je i izdvajanje voska vodenom parom. Princip ovog izdvajanja je sledeći: dve medjusobno povezane posude su učvršćene jedna u drugoj ili jedna preko druge. Ramovi ili saće za topljenje stavlja se u metalnu korpu unutar osnovnog tanka. Ovaj metod je odličan za topljenje mladjeg saća, ali sa starim daje prilično slabe rezultate jer je dobit od 80 do 82%.

U postupku sa ključalom vodom i presom korpa sa starim saćem potapa se u tank ključale vode, a klip koji može da ostvari pritisak od više tona, obično 15, presuje saće. Posuda se ostavlja da voda lagano ključa jedan sat. Vosak izlazi iz ispusta na vrhu tanka. Dobit u vosku je izvanredna i iznosi 90%, a brzina 60 i više ramova na sat.

Vosak se takodje može izdvojiti i centrifugalnom silom. Ova metoda ima dosta nepogodnosti jer se ramovi potapaju u vrelu vodu i proces izvodi u korpama centrifugalnog ekstraktora. Sve to, pa i cevovode, treba održavati na temperaturi preko 65°C da ne bi vosak očvrsnuo. Zato ovaj način nije pogodan za obradu malih količina starih ramova ili poklopčića, a osim toga sistem je vrlo skup za postavljanje.

Vosak se može izdvojiti i korišćenjem hemikalija. Staro saće se meša sa supstancama kao što su benzen, aceton, toluen ili trihloroetilen. Ova metoda se koristi jedino u laboratorijama, a često se koristi i u industrijskoj proizvodnji voska za izvlačenje poslednjih kapi voska zaostalih posle klasičnog presovanja. Medjutim, na ovaj način dobijen vosak uvek sadrži tragove rastvarača i zato nije upotrebljiv u košnicama.

Pomenimo na kraju i toplo izdvajanje korišćenjem električnih elemenata. To je metoda koja pčelara oslobadja isecanja izvadjenih ramova pre njihove obrade. Ramovi se stavljaju izmedju dve vertikalne metalne ploče sa električnim grejnim elementima. Poluga gura ploče zajedno i istopljeni vosak odlazi u prihvatnik. Kada se sav vosak iscedi, ploče se otvaraju i sav kokon i nečistoća pada u drugu posudu. Zavisno od modela, ova vrsta mašina može da obradi 30 do 80 ramova na sat. Iz razgovora sa nekim našim pčelarima, metalcima po zanimanju, ovakav mehanizam, koji su sami napravili, pokazao je zaista odlične rezultate.

Autor teksta: Dejan Kreculj

Preuzeto sa . http://www.poljoprivreda.info/?oid=15&id=548

Postovanje entuzijastima ovog foruma. Zasto nema vise clanova,verovatno zato sto i zaljubljenici u pcele poput mene mora da interesuje i materijalna strana rada sa pcelama a ovde se malo razgovara kako prodati viskove meda ,voska i pcela.Kazete kako se vosak uvozi, to i ja slusam godinama ,a kada pokusam da prodam, voskare ne zanima a drugi ucenjuju cenom a osnove prodaju duplo skuplje.
Pcelare koji imaju tridesetak i vise kosnica i hoce da povecavaju te ekonomske stvari plus mesta dobra za selidbu i relativno sigurna od kradja i rovarenja po kosnicama. Ja sam shvatio da a mozda i drugi posetioci sajta da ovde ima zaljubljenika u pcele i jedan pcelar.
Izvinjavam se na dugom tekstu.Nije kritika ,pa ni sugestija ,samo obican komentar n jednu recenicu da malo ima aktivnih.Pozdrav