Radovi u pčelinjaku za mesec juli

Jul je najtopliji mesec u godini, a pčelarska sezona se bliži kraju. Ako su vremenske prilike povoljne i ako ima dovoljno vlage u zemlji i vazduhu, nektarenje produžava i to posebno livadska paša. U julu se pojavljuje šumska paša (medljika). Ako ipak zavlada suša i ako u nizijskim krajevima počne bezpašni period javlja se dopunski problem za pčelara oko održavanja pčelinjih društava, nukleusa i dr. Da bi osigurali njihov razvoj potrebno je prihranjivati ih. U takvim bezpašnim periodima najbolje je da se prihranjuju šećernim sirupom, a za pčelare koji nisu stalno u kontaktu sa pčelinjakom može i suvim šećerom (kako je opisano u junu) ili mednošećernom pogačom u većim količinama (2-3 kg.) koja se daje u ram-hranilicu.
Kao i obično prvo ću nabrojati radove koji treba da se urade u julu:
1. Prilagođavanje pašnim i vremenskim prilikama
2. Oduzimanje i ceđenje meda
3. Nega prirodnih i veštačkih rojeva
4. Nega nukleusa i njihovo proširenje
5. Zamena starih i nekvalitetnih matica
6. Obezbeđivanje dopunske ventilacije kao odbrana od vrućine a ujedno i od grabeži
7. Skupljanje voska
8. Borba protiv varoe u nukleusima

1. Prilagođavanje pašnim i vremenskim prilikama
Sredinom jula, za vreme livadske ili neke druge paše, plodište u LR košnici se proširuje na dva sprata tako što se izvade matične rešetke. Neki pčelari uopšte ne koriste matične rešetke već puštaju maticu da slobodno nosi jaja po celoj košnici u svim pašama. To su različite tehnologije kao posledica različitih iskustava i znanja. Ja predlažem neiskusnim pčelarima da slušaju različite savete i mišljenja raznih pčelara, da primenjuju njihova iskustva, ali de se ne odriču svojih ideja, iskustava i znanja, zato što pčelar na svojim greškama stiče iskustvo i praksu. Grešio sam i ja, a grešim i sada posle 35 godina aktivno pčelarenja, ali greške analiziram i trudim se da ih u narednom periodu ne ponavljam (ko radi taj i greši). Greške pčelara u proleće i leto i nisu tako opasne zato što te greške same pčele mogu da poprave. Greške ne smeju da se prave u jesen i zimu, zato što tada pčele nemaju vremena da ih isprave.
Vratio bih se slučaju "slobodne matice". davenje potpune slobode matici dovodi između ostalog do toga da se leglo nalazi po celoj košnici što pretstavlja problem pri centrifugiranju zato što ne možemo da odvojimo med od legla. Ako nismo ograničili maticu, za vreme dugotrajnih paša ona neprestano nosi jaja pa ne dolazi do blokade iz razloga što je unos nektara mali, ali deluje dovoljno stimulativno na širenje legla. Veliki broj otvorenog legla traži i veliku količinu hrane pa tako veliki deo nektara (meda) mesto da se skladišti u medište ide u odgajivanje "mesa". Ukoliko dođe do bezpašnog perioda, što u julu nije retka pojava, ne samo da će se potrošiti zalihe iz medišta, ako ih nismo centrifugirali, već ćemo potrošiti mnogo više za prihranjivanje tog "meso" (larvi). Prema tome, između dve karjnosti (slobodna ili ograničena matica), jedino ekonomski opravdano rešenje je da u jednom vremenskom periodu matici damo više slobode a u drugom manje. Kada će se uraditi jedan a kada drugi zahvat ne mogu tačno da vam odredim, zato što se radi o proceni paše, a još više zavisi od umešnosti i znanja pčelara. Zbog toga ja stalno insistiram na stalnoj edukaciji i usavršavanju pčelara i primeni svega toga u praksi. To je jedini ispravni put da bi se postao pravi pčelar, a ne samo čuvar košnica sa pčelama.

O ulozi matične rešetke postoje dva suprotstavljna mišljenja. Po jednom mišljenju košnica bez matične rešetke se prepušta stihijskom razvoju (po mom mišljenju potpuno tačno), a po drugom, više ruku (čitaj kao broj pčela) predstavlja veći rad (po mom mišljenju delimično tačno). Više ruku mogu imati veći rad samo ako za takav rad ima dovoljno sirovine (nektar, vosak). Na ovo se nadovezuje još jedna stvar, a to je više usta traži i više hrane. Ja propagiram da je upotreba matične rešetke neminovno potrebna. Sve više pčelara danas je koriste i razlikuju se samo u tome u koje vreme vrše manipulacije sa njom kao i dokle ograničavaju prostor matici da nosi jaja.
Proširenje plodišta u drugoj polovini jula na dva sprata, ima još jednu prednost, a to je prvi korak u pripremi pčelinjeg društva za uzimljavanje, zato što je jako važno da se u narednom periodu izvede što više mladih pčela koje treba da prezime, kao i da se obezbedi dovoljno prostora za pravilni smeštaj potrebnih količina polena i meda.
Rojenje u julu više nije aktuelno, iako ne mogu da kažem da je nemoguće. Više posla imaju pčelari koji sele košnice na šumsku pašu ili suncokret. Za njih je manipulacija matičnom rešetkom nešto drugačija. Ja propagiram stacionarno pčelarenje na pogodnom pašnom lokalitetu sa primenom visoke tehnologije.

2. Oduzimanje i ceđenje meda
Juli je mesec za vađenje i centrifugiranje meda. O ovome sam govorio u prethodnom mesecu, ali želim da naglasim da je vađenje meda često povezano sa puno neprijatnosti za pčelara, a posebno ako je paša pri kraju. Pri otvaranju poklopne daske, napadaju pčele tuđinci i dolazi do grabeži i tome slično. Zato preporučujem, da bi sebi olakšali rad, da koristimo jednu jako korisnu napravu koju zovemo "bežalica" i nijedna košnica ne bi trebala da bude bez nje. Uz pomoć bežalice, na vrlo jednostavan način oduzimamo med iz medišta kada je pregrađeno matičnom rešetkom i bez većeg uznemiravanja pčela. bežalice ne može da se koristi kada se u medištu nalazi i leglo. Postoji više vrsta bežalica i sve su efikasne, a pčelar treba da se opredeli za jednu.

3. Nega prirodnih i veštačkih rojeva
Veštački i prirodni rojevi, koji su fomirani u junu, u kojima je sa oplodnjom matice bilo sve u redu, u julu počinju da jačaju zato što su se pojavile prve mlade pčele od sopstvenih matica. Slabije rojeve možemo da ojačamo dodavanjem jednog ili dva rama sa zatvorenim leglom, koje ćemo oduzeti id jačih normalnih društava. Dok se starim pčelinjim društvima u julu značajno smanjuje nagon za lučenje voska pa čak i potpuno nestaje, tako se u rojevima dešava nešto sasviom drugačije. Čak i oni ponekad to ne mogu bez dopunskog prihranjivanja i to sa šećernim sirupom 1 : 1 (po 1 litar na nekoliko dana), a ne sa suvim šećerom. Žlezde za lučenje voska se aktiviraju samo na intenzivnim pašama ili intenzivnim hranjenjem. Dobro je dodati i neko stimulativno sredstvo (forsapil, forsanin i slično). Najbolje je da ako imamo rojevima dodamo po jedan ram sa polenovim prahom

4. Nega nukleusa i njihovo proširenje
Nukleusi koji su formirani na po 3-5 ramova u junu, sredinom jula možemo da prebacimo u veći prostor od po 6-10 ramova.Tada pčele već zauzimaju sva 3-5 ramova. Za ovu namenu poslužiće nam nukleus sa 6 ramova ili nastavak LR košnice sa 10 ramova. U početku proširivanje se izvodi sa dodavanjem samo jednog rama sa satnom osnovom pored rama sa leglom, a na oba kraja još sa po jednim ramom sa satnom osnovom i to ukupno iznosi 6 ramova. Kada ram do legla bude izgrađen, ramovi sa krajeva će biti izgrađeni samo na jednoj strani satne osnove pa zato ta dva rama okrećemo za 180O. Kada matica zalegne sa jajima novi ram, tada dva krajnja rama možemo staviti u sredinu između ramova sa leglom da bi matica položila jaja i u ta dva rama. Slično proširenje radimo i sa osmoramskim ili desetoramskim nastavkom. Nukleusi sa 6, 8 ili 10 ramova sigurno mogu lepo da prezime. Ja vrlo često koristim LR nastavak, koji je na sredini pregrađen pokretnom pregradom od lesonita, na pomoćnoj podnjači koja je takođe na sredini pregrađena jednom letvicom. Pregrađivanje mora biti potpuno, bez mesta za prolaz pčela iz jedne u drugu stranu, zato što bi se u tom slučaju nukleusi spojili i na taj način bi jedna od matica bila ubijena, što bi u svakom slučaju bila šteta iako bi po pravilu ubijena bila slabija matica. Pregrada u nastavku treba da bude tanka (lesonit i tome slično), da bi u svaku polovinu moglo da stane po pet ramova. Otvori za izlete pčela za svaki nukleus se nalaze na suprotnim stranama. Na taj način osigurava se mogućnost, ako nisu potrebne sve matice za zamenu osnonih društava, da se najesen po dva nukleusa u jednom spratu smeste iznad jednog normalnog pčelinjeg društva. Tako oba nukleusa bez teškoća prezimljuju na po 5 ramova punih sa medom. Na proleće prave se dvojna i trojna društva na jednoj podnjači.

5. Zamena starih i nekvalitetnih matica
Ako u junu nismo izvršili zamenu starih i nekvalitetnih matica sa zrelim matičnjacima, to možemo sada da učinimo sa nukleusima i oplođenim maticama. Matice u nukleusima su već izvele dve generacije pčela. Kvalitet legla nam je uglavnom poznat i prema tome sada u julu možemo da pređemo na zamenu. Ja to radim na sledeći način. Staru maticu koja ne zadovoljava moje zahteve otstranjujem i posle najmanje 6 sati dodajem drugu, mladu maticu u kavezu. Najjednostavniji i najsigurniji način za dodavanje matice je dodavanje celog nukleusa što ja praktikujem u 90% slučajeva, a to radim tako što prepodne pčelinjem društvu oduzimam staru maticu, predveče dodajem nukleus u odgovarajućem nastavku koristeći izbušenu novinsku hartiju kao pregradu između njih. U hranilice dodajem jedan litar sirupa, što je posebno važno ako je paša slabija. Preko noći hartija će biti izgrickana i tako nće neprimetno biti spojeni osnovno društvo i nukleus.

6. Obezbeđivanje dopunske ventilacije kao odbrana od vrućine a ujedno i od grabeži
Letnje vrućine nameću potrebu dopunske ventilacije u košnici koja se zadovoljava uobičajenim načinima koji su opisani u prethodnim mesecima. Ti uobičajeni načini su prihvatljivi i dobri u nekoj dobroj paši, ali ako paša zamre i otvori ostanu široko otvoreni dolazi do grabeži. Na pčelinjaku nikad sva društva nisu podjednako jaka, a najpogodnija za grabež su društva bez matice i slaba društva kao i nukleusi. Pčele iz jakih društava odmah ih primećuju i oni postaju prve žrtve. Ako se na vreme ne interveniše posle njih jaka društva se napadaju međusobno i katastrofa je na vidiku. Da ne bi došlo do toga a da se leta ne sužavaju ili da se ne izmišljaju razne mogućnosti, koristi se jedan dodatni deo LR košnice koji se zove "rešetkesta podnjača". Ona služi kao dopunska ventilacija u košnici i sigurno sprečavanje grabeži, a postavlja se na podnjaču, a ispod plodišta. Pčele koje prave bradu hvataju se na letvice (ima ih oko 10) i slobodno vise između nje i podnjače, u prostoru koji ima 10-15 cm visine.

7. Skupljanje voska
Po količini mnogo, a po izgledu najlepši vosak dobijamo u julu i to od voštanih poklopaca koji zatvaraju zreli med koji dobijamo prilikom ceđenja meda, kao i od eventualnog divljeg saća koje se često nalazi u ovom periodu. Oni se jednostavno tope u sunčanom topioniku koji se kod mene nalazi na samom pčelinjaku pri čemu se dobija najlepši moguć čist vosak.

8. Borba protiv varoe u nukleusima
U julu se varoa najviše razmnožava zato što joj pored drugih uslova pogoduje i temperatura. Čak 85% varoe se nalazi u zatvorenom leglu. Sredinom jula, tačnije posle suncokretove paše, kada se vade matične rešetke iz osnovnoh društava, u plodištu se obično nalazi 4-5 ramova sa potpuno zatvorenim leglom. Tada se iz jačih društava vade po dva rama sa zatvorenim leglom i sa njima se pojačavaju nukleusi. To znači da se smanjuje varoea u osnovnim društvima za oko 30% biološkim putem, pri čemu se zaraze nukleusi. Zato je u julu obavezno da se u nukleuse stavi neki od registrovanih lekova protiv varoe i tu drže 15 dana. Pri tome nukleusi se potpuno oslobađaju varoe. Ukoliko se ovo ne uradi, nukleus se neće dobro razvijati i ostaće slab, a optužićemo maticu iako je ona odličnog kvaliteta.


Preuzeto sa : http://www.u-pcelara-maradik.org/rad-po-mesecu/jul.html