DOBIJANJE PROPOLISA NA PČELINJAKU

Propolis je jedan od najvrednijih pčelinjih proizvoda. Zdravstvene institucije u celom svetu danas pokazuju poseban ineteres za njega pošto pomaže pri tuberkulozi pluća, hemijskim i termičkim opekotinama, teško zarastajućim čirevima i ranama, angini, tonzilitisu (zapaljenju krajnika), faringitisu, bronhitisu, zapaljenju pluća, bolestima želudačno crevnog trakta. Naučnici iz SAD su u propolisu otkrili jedinstven antioksidant pinocembrin, koga u propolisu ima do 10% (A. Elizabet Sloan, 2000).

Utvrđeno je da pčele isključivo propolisom popunjavaju pukotine (procepe) dimenzija od 0,1 do 3,5mm, a one od 3,5 do 10mm - po pravilu voskom, nekada smesom voska i propolisa. One znatno aktivnije njime popunjavaju male pukotine (0,1-3mm) nego veće (3-5mm). Pčele stavljaju više propolisa iznad gnezda nego u gnezdu i ispod njega. Dubina popunjavanja pukotina propolisom u košnici raste srazmerno u pravcu odozdo na više: ispod gnezda je od 1 do 2mm, u gnezdu je od 1 do 3mm, a iznad gnezda od 1 do 4mm. Takvo ponašanje stanovnica košnice se objašnjava time da se u njenom gornjem delu dešava glavni gubitak toplote, zato pčele najbrže i najbolje popunjavaju procepe baš tamo. Uopšte, gubitak toplote iz gnezda predstavlja snažan stimulans za sakupljanje i odlaganje propolisa.

Ogromna većina naprava za sakupljanje propolisa u celom svetu je zasnovana na instinktu pčela da popunjavaju pukotine i sve otvore u košnici koji su manjeg prečnika od 4mm. Količina tog proizvoda pčela u košnici, kao i meda, je nepostojana veličina i zavisi od niza faktora: rase pčela, geografskih i klimatskih uslova, konstrukcije košnice, prisustva izvora propolisa u prirodi, težine (snage) pčelinjeg društva. Sive planinske kavkaske pčele sakupljaju veoma mnogo propolisa, tamne šumske sakupljaju mnogo, italijanske manje a ukrajinske i dalekoistočne veoma malo. Dakle, u jednim istim uslovima pčele sakupljaju nejednake količine tog proizvoda i odlažu ga na razna mesta u košnici. Najviše se nakuplja na tri mesta: na poklopnim daskama (ili drugim prekrivačima) iznad gnezda, na bočnim letvicama ramova u gnezdu i na otvorima gornjih i donjih leta.

Podaci o količini propolisa koji se sakupi iz jedne košnice se razlikuju. Tako, po podacima nekih autora taj pokazatelj je 50-100g, drugih 150-200g. Po mišljenju nekih pčelara, jedno pčelinje društvo može da da 400g tog proizvoda a pomoću posebnih postupaka ta količina se može uvećati do 2kg i više.

Tako, uzimajući u obzir uzroke koji podstiču pčele na njegovo sakupljanje, moguće je uspešno sakupljati taj pčelinji proizvod u velikoj količini u košnici. Tome pogoduju pojačanje ventilacije u košnici, postavljanje neravnih površina kod poklopnih dasaka i zidova, korišćenje posebnih letvica leta različite konstrukcije, a takođe i nekakvih razdraživača pčela.
Radi uvećanja sakupljanja propolisa u praksi se široko koriste rešetke od drvenih ili plastičnih letvica (M.V. Krasnopeev, pat. 447138; A.P. Štan, pat. 548248) koji prave privremene procepe dimenzija 3-4mm i koje omogućavaju da se od jednog društva dobije 250-400g čistog propolisa u sezoni. Rešetke se postavljaju preko ramova košnice, a krpe, poklopne daske i utopljivači se sklanjaju. Pčele za 6-7 dana popunjavaju propolisom procepe između letvica, posle čega se rešetke zamenjuju novim. Propolis se čisti sa letvica, koje se u potpunosti skidaju ili zaokreću za 45 stepeni. Rešetke koje su pričvršćene grubom platnu, uvijaju se u rolnu da letvice budu unutra i stavljaju u komoru za zamrzavanje na nekoliko časova. Zatim se vade i ispravljaju na stolu sa letvicama nadole, pri čemu propolis otpada na sto.

P.P. Lejkars (1972. pat. 337107) predložio je rešetku sa lajsnicama različite visine koje se dodiruju, što omogućava da se dobijanje propolisa poveća na 1kg. Ta rešetka se takođe stavlja preko ramova umesto krpa, poklopnih daski i utopljivača.

Neki pčelari koriste poklopne daske sa otvorima koji su pokriveni mrežom. Na nju stavljaju tampon od vate, obavijem gazom, na koji nanose 50 kapi ulja od nane i mirođije. Kao razraživač pčela pogodna je i mravlja kiselina. Pčele ne podnose oštar strani miris i popunjavaju otvore mreže čistim propolisom, koji treba povremeno čistiti pčelarskim nožem. Osim toga, to izaziva dodatno opadanje varoe.

Pčelari Mađarske dobijaju do 2kg propolisa od jednog društva, povećavajući ventilaciju gnezda i praveći rebraste i stepenaste poklopne daske. Na satonoše ramova ispod krpa stavljaju tri rešetke od plastične mase sa raznim dimenzijama otvora. Dole stavljaju rešetku sa otvorima 100x100mm, zatim 3x3mm i na vrhu 25x25mm.

U Brazilu je razrađen originalni sistem za sakupljanje propolisa, koji dozvoljava da se mesečno dobije od društva do 800g najčistijeg proizvoda. Radi toga se na bočnim zidovima košnice izrezuje "prozor" i zatvara letvicama. Pčele ventiliraju gnezdo srazmerno tome koliko se letvica ukloni, popunjavaju procepe (oko 8mm) propolisom. Danas je Brazil glavni izvoznik propolisa u Japan, gde potražnja za njim stalno raste.

Neki pčelari dobijaju propolis pomoću kaseta na letima, koje postavljaju umesto letvica leta. Kao rezultat toga stvara se veliki otvor koji je zatvoren kasetom. Težeći da ograniče nivo ventlacije gnezda, optimizujući uslove mikroklime u njemu, pčele intezivno nanose propolis na rešetku kasete. Propolizovane kasete se vade iz košnice i drže na temperaturi -10... -20 °C. Zamrznut propolis se lako uklanja sa mreže lupkanjem.

Propolis se najednostavnije sakuplja strugajući ga pčelarskim nožem sa falcova košnice, nosača ramova, utopljavajućih prekivača, oko otvora leta i različitih pukotina u košnici. Ipak, takav način je niskoproduktivan.

Da bi se dobijanje propolisa povećalo 3-4 puta i njegovo izvlačenje mehanizovalo, najbolje je primeniti specijalne dvoslojne prekrivače od kapronske mreže sa otvorima 4x4mm. U proleće se stavljaju u košnice iznad gnezda, neposredno na satonoše ramova, ispod utopljavajućih prekrivača i utopljivača. Pri pregledu košnice zaokreću se za 90 stepeni u odno su na leto (ti prekrivači se ne ostavljaju u košnicama tokom zime da bi se izbeglo njihovo prljanje izmetom pčela i voskom).

Propolizovani prekrivači se uzimaju iz košnica u jesen pri pripremi pčelinjeg gnezda za zimu. Propolis se sa njih skida mehaničkim putem ili ekstrahovanjem. U prvom slučaju prekrivači se zamrzavaju, zatim se obrađuju na električnoj mašini SIP-II. Radno vratilo, učvršćeno na mašini, ima zupce koji drobe otvrdnuli propolis, a glatko vratilo pomoću opruge gura prekrivač ka radnom vratilu i premešta ga. Pri takvoj obradi proizvod prolazi grubo i fino čišćenje.

Komadići se drobe na centrifugi CLK-1 do praškastog stanja, istovremeno, propolis se čisti od primesa, kojih u proizvodu spremnom za realizaciju ne sme biti više od 20%. Pri realizaciji kroz prodaju na malo, praškasti propolis se odmerava na količine od 25 do 100 g i presuje u brikete na pres- formama i hidrauličnoj presi OKS-030 ili P-6324 sa silom 25 tona. Praškast propolis se prethodno drži na sobnoj temperaturi oko 4 sata.

Propolis ne treba zagrevati, prati ili rastapati pošto on pri tome gubi deo svojih svojstava. Čuva se na tamnom mestu u polietilenskim kesama. Propolis je vrlo stabilna materija, zato je garantni rok njegovog čuvanja 10 godina od dana dobijanja. (Kvalitet propolisa se ocenjuje po standardu GOST 28886-90 "Propolis. Tehnički uslovi")



Časopis "Pčelovodstvo" 7/2005
V.I. Lebedev

Riboe, Rusija

Preuzeto sa : http://www.pcela.co.yu/clanci/dobijanjepropolisaL.htm