Dobijanje meda iz košnica !!!

Dobijanje meda iz košnice



U savremenim košnicama med je smešten u okvirima sa voštanim satovima koji se vade kada su ćelije najvećim delom poklopljene što je znak da je takav med zreo i stabilizovan. U ovakvim okvirima ne treba da ima pčelinjeg legla koji čine larve i poklopljeno leglo. Najbolji med se dobija iz košnica nastavljača i to iz nastavaka iz kojih se ne izvodi leglo.

Pošto su okviri sa medom ili čitavi nastavci uzeti od pčelinjih društava, oni se prenose u prostoriju za istresanje meda. Ta prostorija mora biti čista i zagrejana a mašina za istresanje, sprave za skidanje medenih poklopaca i posude za prijem meda napravljene od nerđajućeg materijala i podobne za lako čišćenje. U centrifugi ili mašini za istresanje. Med ispada iz otvorenog saća pod uticajem centrifugalne sile. Tako istresen med sliva se niz zidove centrifuge i kroz slavinu odliva preko sita u posudu. Na situ se zadrže sitni parčići voska. Ukoliko se ne upotrebljava sito, med se posle istresanja može ostaviti i sve ono što bi normalno ostalo na situ, naći će se na površini meda i može se lako splaviti. Ovaj splavljeni deo ima dosta i cvetnog praha koji se u manjoj ili većoj meri nalazi u svakom medu. Zbog toga je splavljeni deo cenjen kod nekih pčelara i upućenijih potrošača.

Kad je med dospeo u kante, one se pokrivaju i smeštaju u prostorije sa umerenom temperaturom od oko 21o C. te prostorije ne smeju biti vlažne. Ovim bi se kod proizvođača završio čitav proces i takav med predstavlja pravi prirodni proizvod. Ukoliko med od proizvođača bude otkupljen od strane trgovačkih preduzeća kja se bave pakovanjem i prodajom meda, ovaj proizvod će biti verovatno zagrevan tipiziran do odzvoljene granice i pakovan u uobičajenu staklenu ambalažu u kojoj dolazi do potrošača.

Sem tečnog meda, iz košnice se med može vaditi u saću, u vidu specijalnih kockastih formi koje se obično zovu boksesi ili sekcije. Med u saću može biti sečen i pakovan u plastične kutije ili u tegle zaliven tečnim medom. O ovj vrsti meda biće reči u posebnom poglavlju.

Vrste meda prema poreklu



Postoje različili načini klasifikacije meda. U prvom redu med se označava prema vrsti biljke na kojoj pčele sakupljaju nektar. U nnjvećem broju slučajeva pčele iz jedne košnice se ne drže uvek jedne te iste vrste biljke. Ovo se događa samo onda ako u okolini u to vreme nema drugih biljaka u cvetu ili su u pitanju velike površine poljoprivrednih kultura kao što su, suncokret, lucerka, lavanda, uljana repica ili površine kao što su bagremove šume ili šume pitomog kestena.

U našim prirodnim uslovima, u pojedinim godinama, mogu se dobiti relativno čisti medovi od bagrema, lipe, vreska, kadulje, lavande, ruzmarina, suncokreta, pitomog kestena i nekih drugih biljaka

Poreklo ineda u odnosu na biljnu vrstu od koje potiče najpouzdanije se utvrđuje kroz analizu prisutnog polena koji se u manjoj ili većoj meri uvek nalazi u svakom medu.

Da bismo pčelarima i pootrošačima pomogli koliko-toliko da prilikom vrcanja ili kupovine prepoznaju vrste meda, pokušaćemo da neke od njih opišemo. Mora se napomenuti da izvesne osobine, kao što su boja i aroma, variraju iz godine u godinu, ili zavise od tipa zemljišta ili drugih uslova.

Med od bagrema, kada je čist, skoro je belo zelenkaste boje, ima blag i prijatan ukus i vrlo sporo kristalizira. Veoma je cenjen kao stoni med. Bagremov med prilikom vrcanja često se pomeša sa priličnim procentom livadskog meda i tada je više žućkaste boje.

Med od lipe je žut do crvenkast, ima miris na lipov cvet i cenjen je od strane pčelara i dosta potrošača.

Med od vreska je tamnožute boje, trpkog ali ipak prijatnog ukusa i brzo kristalizira.

Med od lavande potiče iz Dalmacije, zlatne je boje i jako prijatne arome.

Suncokretov med je žute boje, oštrijeg ukusa i brzo kristalizira. Med od pitomog kestena je crveno-tamne boje, gorkog i pomalo neprijatnog ukusa, ali je cenjen zbog većeg sadržaja polena i mineralnih materija.

Livadski med potiče od raznih trava koje u prvom redu pripadaju vrstama detelina. Ovakav se med, pored bagremovog, najčešće sreće kod nas u prodaji. Naročito je cenjen med sa planinskih livada. Boja ovog meda varira, ali je uglavnom crvenkasta.

Vrlo često čujemo da se med naziva mešanim, a to je u stvari med koji nastaje još u košnici i odgovara livadskim vrstama meda ili je mešanjem tipiziran od strane trgovine.

Šumski med može biti medljikovac koji je tamne boje i oporog ukusa, ali je zbog visokog sadržaja mineralnih materija jako cenjen u nekim zemljama Evrope.