Svojstva meda !!!

Vrste meda prema poreklu



Postoje različili načini klasifikacije meda. U prvom redu med se označava prema vrsti biljke na kojoj pčele sakupljaju nektar. U nnjvećem broju slučajeva pčele iz jedne košnice se ne drže uvek jedne te iste vrste biljke. Ovo se događa samo onda ako u okolini u to vreme nema drugih biljaka u cvetu ili su u pitanju velike površine poljoprivrednih kultura kao što su, suncokret, lucerka, lavanda, uljana repica ili površine kao što su bagremove šume ili šume pitomog kestena.

U našim prirodnim uslovima, u pojedinim godinama, mogu se dobiti relativno čisti medovi od bagrema, lipe, vreska, kadulje, lavande, ruzmarina, suncokreta, pitomog kestena i nekih drugih biljaka

Poreklo ineda u odnosu na biljnu vrstu od koje potiče najpouzdanije se utvrđuje kroz analizu prisutnog polena koji se u manjoj ili većoj meri uvek nalazi u svakom medu.

Da bismo pčelarima i pootrošačima pomogli koliko-toliko da prilikom vrcanja ili kupovine prepoznaju vrste meda, pokušaćemo da neke od njih opišemo. Mora se napomenuti da izvesne osobine, kao što su boja i aroma, variraju iz godine u godinu, ili zavise od tipa zemljišta ili drugih uslova.

Med od bagrema, kada je čist, skoro je belo zelenkaste boje, ima blag i prijatan ukus i vrlo sporo kristalizira. Veoma je cenjen kao stoni med. Bagremov med prilikom vrcanja često se pomeša sa priličnim procentom livadskog meda i tada je više žućkaste boje.

Med od lipe je žut do crvenkast, ima miris na lipov cvet i cenjen je od strane pčelara i dosta potrošača.

Med od vreska je tamnožute boje, trpkog ali ipak prijatnog ukusa i brzo kristalizira.

Med od lavande potiče iz Dalmacije, zlatne je boje i jako prijatne arome.

Suncokretov med je žute boje, oštrijeg ukusa i brzo kristalizira. Med od pitomog kestena je crveno-tamne boje, gorkog i pomalo neprijatnog ukusa, ali je cenjen zbog većeg sadržaja polena i mineralnih materija.

Livadski med potiče od raznih trava koje u prvom redu pripadaju vrstama detelina. Ovakav se med, pored bagremovog, najčešće sreće kod nas u prodaji. Naročito je cenjen med sa planinskih livada. Boja ovog meda varira, ali je uglavnom crvenkasta.

Vrlo često čujemo da se med naziva mešanim, a to je u stvari med koji nastaje još u košnici i odgovara livadskim vrstama meda ili je mešanjem tipiziran od strane trgovine.

Šumski med može biti medljikovac koji je tamne boje i oporog ukusa, ali je zbog visokog sadržaja mineralnih materija jako cenjen u nekim zemljama Evrope.

Hemijski sastav meda



Da bi se na najpregledniji način stekao utisak o hemijskom sastavu meda prikazaćemo rezultat analize 490 uzoraka američkih medova. Iako se medovi širom sveta u po nečemu razlikuju, ipak će za nas ovo biti jedna orijentacija kako bi iz naredne tabele saznali o svemu što se nalazi u prirodnom medu koji proizvodimo.



Glavni sastojci meda

Šećeri u medu

Fruktoza (voćni šećer)

Glukoza (grožđani šećer)

Saharoza (trščani šećer)

Maltoza i drugi disaharidi

Viši šećeri

Voda / prirodna u medu

Kiseline (glukonska, limunska, jabučna,

Mravlja, mlečna, sirćetna, aminokiseline i dr.)

Proteini

Pepeo (razni minerali)

Razne manje komponente



Analiza naših medova pokazala je da se u njima učešće redukcionih šećera kretalo od 69,11 do 74,5%, od toga je glukoze bilo 31,00 do 38,08% a fruktoze 35,43 do 41,37%. Pepeo se kretao između 0,15 i 0,63%.

Pod nazivom razne manje komponente podrazumevamo niz materija koje se nalaze u malim količinama, ali kao sastavni delovi meda i te kako su važne. Tu spadaju : pigmenti i aromatične materije koje daju medu boju i određenu aromu, onda enzimi, invertaza, dijastaza, katalaza i fosfataza od kojih je najvažnija invertaza pomoću koje pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu koji posle toga čine glavne sastojke meda. Sem toga, tu je i inhibin koji ima antibakterijska svojstva. U malim količinama je prisutno i nekoliko važnijih vitamina kao što su : B2, B6, X, C, K, folna i pantotenska kiselina. U medu ima i nešto tanina, a u šumskom u znatnoj meri acetilholin je takođe prisutan.

Iz ovog pregleda možemo videti da se u medu u najvećoj meri nalaze voćni i grožđani šećer. Zreo cvetni med sadrži malo saharoze. U našim medovima taj procenat može biti nešto veći nego američkim, ali ne treba da pređe 5 procenata. Medljika može sadržati do oko 10 odsto saharoze i to je znatno više nego u cvetnom medu.

Treba napomenuti da hemijski sastav meda varira i zavisi od mnogo faktora. Isto to važi i kada se radi o procesu dobijanja, skladištenja i čuvanja ovog proizvoda pre nego se pojavi na tržištu.

Kristalizacija i falsifikovanje meda



Prirodni cvetni med će se posle istresanja iz saća ranije ili kasnije ukristalisati ili kako se to obično kaže ušećeriti. To je sasvim normalna osobina prirodnog meda i pri tome procesu med ne gubi ništa od svojih osobina ili vrednosti. Ovo je i naučno dokazano. Postoje neki medovi koji se teže kristališu, kao što je to slučaj sa našim bagremovcem koji može ostati u tečnom stanju i nakon dve godine. Ali, zato ima medova koji se već u saću mogu ukristalisati.

Kod jednog velikog dela naših potrošača meda ustaljena je odbojnost i nepoverenje kada vide ukristalisani med. Takav med se često povezuje sa običnim šećerom, odnosno sa medom koji je pravljen od šećera od strane nekog špekulanta ili nesavesnog pčelara. Istinaje da jedan mali deo ljudi pokušava da se domogne zarade falsifikujući med, ali je neosporna činjenica da se najveći broj pčelara drži ustaljene tradicije i pravila da med prodaje onakav kakav je dobijen iz košnice. Svaki savestan pčelar treba da pokuša, da na svaki način objasni kupcu vrednost i prednost meda u originalnom stanju, bilo daje u tečnom ili kristalisanom obliku.

Ukristalisan med se može lako prevesti u tečno stanje, ako se pažljivo zagreva na nižoj temperaturi za neko vreme. Nikako ne dozvoliti da med dođe u direktan dodir sa izvorom zagrevanja, već posudu sa ukristalisanim medom treba staviti u posudu sa zagrejanom vodom. Temperatura vode ne treba da bude viša od 70 stepeni. I pored sve pažnje, med se prilikom zagrevanja može oštetiti i zato ga je mnogo bolje trošiti u kristalisanom stanju. Naročito je to pogodno ako su kristali fini i sitni. Takav med se lako maže po hlebu kao buter i naročito je pogodan za decu jer se izbegava curenje i kapanje tečnog meda što često domaćicama zadaje glavobolje.

Svako zna da se dobro pripfeirihjeno slatko, gde glavnu ulogu igra šećerni sirup, ne kristališe. Ukoliko i dođe do kristalizacije, ovi kristali su obično krupni i čitava ušećerena tekstura nije potpuna. Tečni deo se nalazi kristala i iznad njih. Znači, fakat je da je falsifikovani med nepravilno kristalisan i može se prepoznati. Na kraju da napomenemo da se ukristalisani med mnogo troši u severnoj Evropi, SAD, Novom Zelandu i drugde. Postoji način selekcije željenih finih kristala koji se dodaju tečnom medu i na određenoj temperaturi za kratko vreme dobija se fino ukristalisani med. O tome će biti reči na posebnom napisu u ovoj knjizi.

Fermentacija meda

Fermentaciju ili previranje meda uzrokuju vrste kvasaca koje mogu da podnesu veće koncentracije voćnog i groždanog šećera. Kao produku ovog procesa nastaju alkohol i ugljendioksid. Alkohol se u prisustvu kiseonika razlaže u sirćetnu kiselinu i vodu. Kao rezultat svega ovoga med dobija gorak ukus i na površini se javlja pena. Da bi se izbegla fermentacija meda treba ga vaditi iz košnice kada je skoro potpuno poklopljen i zreo. Takav med će sadržati manji procenat vode i veću koncentraciju šećera. U tom slučaju će za kvasce biti daleko teže da započnu vrenje nego kada je med nezreo i sadrži više vode.

Ako se med čuva u vlažnoj prostoriji, površinski slojevi će upijati vlagu iz vazduha i time smanjiti procenat šećera. Takav med će biti podložan fermentatiji.

Kvalitet meda u prodaji



Da bi zaštitili naše potrošače i očuvali kvalitet meda: inspekcije se služe Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda ("Službeni list SFRJ" od 1.02.1983, godine).

Ovaj Pravilnik je veoma važan kako za potrošača tako i za one koji proizvode, otkupljuju i plasiraju med na tržištu. Med koji se stavlja u promet mora ispunjavati sledeće uslove: prirodni cvetni med mora da sadrži najmanje 65 odsto fruktoze i glukoze ne više od 5 procenata saharoze, 21 procenat vode i 0,5 procenata mineralnih materija. Ovakvom medu specifična težina ne sme biti manja od 1,390 (na 20° C), da ima gustu tečnu konzistenciju, a ako je kristalizovan da na temperaturi od 50 stepeni ponovo pređe u tečno stanje i pri tome zadrži sve osobine meda, da aktivnost očitane dijastaze posle mešanja nije niža od 8, a da sadržaj HMF nije veći od 40 mg/kg. Neke vrste meda mogu imati više sahafoze, kao što su: med od vresa, tilovine, drače, kadulje i ruzmarina do 8%, a med od bagrema, lavande i medljikovac - do 10% saharoze. Medu ne sme biti dodavan bilo kakav šećerni sirup niti je dozvoljeno hraniti pčele šećerom ni u kojem obliku u svrhu dobijanja meda za prodaju. Med mora biti zreo bez znakova vrenja ili prisustva pene. Mora imati ukus i miris, kao i boju svojstvenu određenoj vrsti meda, bez ikakvih stranih primesa, boja, prirodnih i veštačkih. Nije dozvoljena zagađenost insektima, izmetima insekata ili glodara. Posude u kojima se čuva med moraju biti čiste i bez mogućnosti da otpuštaju materije koje bi bilo kako uticale na promenu prirodnog sastava meda. Med se može stavljali u promet kao vrcani med, med u saću i muljani med. Vrcani med se dobija centrifugiranjem iz saća u kome ne sme biti legla.

Cvetni med u saću stavlja se u promet u originalnom pakovanju sa najmanje 4/5 zatvorenih ćelija nezaleženog saća.

Muljani med se dobija hladnim ceđenjem i presovanjem mednog saća iz vrškara, odnosno iz košnice sa nepokretnim saćem. Ovaj med nije pogodan kao stoni već se više može upotrebljavati u preradi ili kao dodatak nekim drugim proizvodima.

Deklaracija na pakovanju mora imati oznaku vrste meda i oznaku kvaliteta. Isto tako može se navesti i podatak o miedonosnoj biljci od koje pretežno potiče. Med sa ovakvom oznakom treba da sadrži najmanje 80 odsto meda koji potiče od naznačene biljke.

Šumski med u smislu ovog propisa je proizvod pčela dobijen od medonosnih sastojaka sa četinara (jela, smreka i bor) i lišćara (hrast, bukva, jasen, pitomi kesten) i dr. Ovakav šumski med mora imati izgled gusto tečne mase tamne boje, mora sadržati najmanje 60 odsto smese glukoze i fruktoze, ne može sadržati više od 20,2 procenata vode, 10 procenata saharoze, 13 procenata dekstrina i 1 procenat mineralnih materija. Svi ostali uslovi koji važe za cvetni med moraju biti ispunjeni i za šumski med.

Izričito je zabranjeno upotrebljavati naziv "med" za bilo koji proizvod koji ne ispunjava gornje uslove.

Ukoliko je cvetnom ili šumskom medu dodavan polen ili mleč koji su proizvodi pčela, u deklaraciji se mora naznačiti njihova količina u medu.

Privredne organizacije koje se bave prometom meda, po sili zakona, moraju se držati ovog propisa. Jedini problem su pojedinci koji se bave prodajom meda na pijacama na malo. Njih je daleko teže kontrolisati s obzirom na količine koje iznose na tržište.

Prema dosadašnjim iskustvima inspekcija i analiza u laboratorijama, nema mnogo odstupanja od propisanih kvaliteta. Kod 20-ak odsto uzetih uzoraka kvalitet je bio doveden u pitanje zbog ovog ili onog nedostatka. Uzimajući u obzir činjenicu da su na analizu slati uglavnom sumnjivi uzorci, taj procenat ipak nije veliki.

U interesu je i proizvodača i potrošača da tržišnoj i sanitarnoj isnpekciji ukažu na med u prometu koji pokazuje bilo koji znak odstupanja od gore navedenih kvaliteta, jer se sve mora učiniti da ovaj najprirodniji proizvod u moru preraivanih na sve moguće načine zadrži svoje osobine važne u ishrani čoveka.

Proizvodnja finokristalisanog meda ili mednog krema



Naš potrošač je navikaut na tečan med i većini slučajeva, ako mu se ponudi ukristalisan ili kako se to obično kaže, ušećeren med, reaguje odbojno i sumnjičavo. Mnogi smatraju da se tu radi o falsifikatu, odnosno o dodavanju kristalnog šećera ili sirupa medu.

Svi dosadašnji pokušaji pčelara da ubede potrošača da se kod kristalnog meda radi o sasvim prirodnom procesu koji se ranije ili i kasnije javlja skoro kod svih vrsta meda, nisu imali većeg uspeha.

Ovo nije slučaj kod potrošača u skandinavskini zemljama, Nemačkoj, Novom Zelandu, pa i u SAD. Na primer, u Norveškoj se vrlo teško može prodati tečan med, jer ga skoro niko neće kupiti. Organizacije koje se bave otkupom i pakovanjem meda razradile su proces prerade meda uz obavezno izazivanje kristalizacije tako da se na tržište iznosi proizvod u vidu krema.

Prirodno kristalisan med može imati kristale različite finoće, od veoma finih kristala koji se jedva osećaju na jeziku, do krupnih kristala koji zaista podsećaju na šećerne kristale. Tekstura, odnosno mekoća ukristalisanog meda, može varirati od veoma tvrde do fine i mazive kao mast. Prilikom kristalisanja može doći do izdvajanja tečnog dela što je često znak da se radi o medu sa većim procentom vode ili nekvalitetnom proizvodu.

Da bi se dobio ujednačeno fini kristalisan med koji sve više prodire na tržište visoko razvijenih zemalja; primenjuju se različite metode od kojih je najpoznatija, Dajsova (Dyce) koja je razvijena u SAD za vreme Drugog svetskog rata.

Prema ovoj metodi med treba zagrejati dok ne postane sasvim tečan. Temperatura tako zagrejanog meda ne bi smela preći 66° C. Odmah nakon zagrevanja med se mora procediti kroz dvostruko ili trostruko sito od najlonskog platna ili filtrirati na neki drugi način da bi se uklonile voštane čestice koje su uvek prisutne. U toku celog procesa med se mora mešati odozdo na gore, tako da ne dođe do pregrejavanja i zahvatanja vazdušnih mehurića. Neposredno po proceđivanju ili filtriranju med se mora ohladiti što je brže moguće na 24o C i pri tome opet treba vršiti mešanje odozdo na gore ili sa strane ali bez zahvatanja vazduha.

Kada se temperatura cele količine meda bude ustalila između 21 o C i 28 o C, dodaje se 10% startera ili, kako se kdo nas kaže, maje koja se sastoji od fino kristalisanog meda koji potiče od prethodne šarže. Maja se meša intenzivno sa prethodno pripremljenim medom.med koji se upotrebljava kao starter, odnosno njegove kristale, treba prethodno samleti u mašini za meso ali tako da se izbegnu vazdušni mehurići. Tako zagrejan med ostavi se sat-dva da se smiri a ako ima pene, ona se skine a potom se arzliva u ambalažu namenjenu prodaji. Ovako dobijen proizvod se uskladištava na temperaturi između 8 o C i 14 o C dok ne dođe do potpune kristalizacije. Za ovo je obično potrebno osam dana.

Med koji se koristi za proizvodnju fino kristalisanog medenog krema ne sme sadržati više od 17,5 do 18% vode. Medovi sa više ili manje vode daće suviše mek ili suviše tvrd proizvod. Zato se obavezno vrši blendiranje medova da bi se dobio uniforman proizvod. Ako se slučajno dobije suviše tvrd kristalisan med on se može omekšati na sobnoj temperaturi od 28 o C pa će takav posle ostati što će ilakšati upotrebu.

Ovo su glavni principi na kojima se zasniva dobijanje delikatesnog proizvoda kao što je fino kristalisani medni krem. U celom procesu mora se biti obazriv da ne dođe do pregrejavanja i promene meda što može negativno uticati na ukus i kvalitet finalnog proizvoda.

Poseban problem kod fino kristalisanog meda, kao što je već rečeno, predstavljaju vazdušni mehuri koji se mogu stvoriti prilikom zagrevanja i hlađenja zbog neadekvatnog mešanja. Posle zasejavanja kristala, mehurići vazduha će izaći na površinu i učiniti da kristalisani med dobije loš izgled. Slično se događa i sa tečnim medom ako filtriranje i hlađenje nije izvršeno kako treba.

Iako je Dajs preporučivao upotrebu 10% startera, odnosno manje fino kristaisanog meda, mnogi proizvođači su taj procenat sveli na 5%. U stvari, taj postotak se može još smanjiti na 1% ako se maja samelje tako da kristali postanu jako usitnjeni. Da bi se sa ovako malo maje dobio kvalitetan proizvod, med se mora intenzivno mešati na temperaturi ispod 21 o C.

Što se tiče finalnog proizvoda, fino kristalisani med treba da se maže kao mast i da kristali budu tako sitni da se ne osećaju na jeziku. Ovu finoću prirodno kristalisani med retko postiže iako neki medovi imaju prihvatljivu strukturu kristalisanja.

Najveća prednost fino kristalisanog meda je što se prilikom upotrebe ne razlia i ne kaplje. Ovo je osobito važno jer veliki deo meda konzumiraju deca i zbog svoje nepažnje sa tečnim medom prave fleke na podovima i nameštaju.

Da bi se kod nas započela proizvodnja fino kristalisanog krem meda neophodno je da potrošač prvo prihvati prirodno kristalisan med kao sasvim normalan proizvod što bez sumnje i jeste. Ovo se može postići intenzivnim komuniciranjem sa potrošačima na izložbama, preko sredstava informisanja i svakodnevnim uzajamnim kontaktom. Kod uvođenja meda u školske kuhinje od osobitog značaja bi bilo ićii sa kristalisanim proizvodom jer bi se na taj način mladi najlakše prilagodili na ovakav praktičan proizvod.

Osobine meda

Priroda je bogata ogromnom količinom biljaka cvetnica (samoniklim i kultivisanim) čiji cvetovi pomoću specijalnih žlezda nektarija na svojim cvetovima ili izvan njih izlučuju slatku i mirišljavu tečnost - nektar. Nektar svojim mirisom, a cvet svojom bojom privlači pčele kako bi bio izvršen proces oprašivanja.
Tom prilikom pčele prikupljaju i nektar. Prikupljeni nektar u mednom mehuru pčele sekretom svojih pljuvačnih žlezda otpočinju razlaganje složenih na proste šećere (fruktozu i glukozu). Taj proces razlaganja nastavljaju i prihvateljice unutar košnice u svom želucu. Kad prerada bude delimično završena u mednom želucu prihvateljica nektar biva deponovan u ćelije. Tako med postaje jedina hrana u prirodi koja je već prerađena, te organizam čoveka tu materiju može iskoristiti na najadekvatniji način. Zato je i moguće da se gotovo svi hranljivi sastojci koje med sadrži apsorbuju još u ustima tj. bez odlaska u želudac.
Pri ovome treba znati da se u toku pretvaranja nektara u med u organizmu pčela i sam nektar dodatno obogaćuje raznim fermentima, organskim kiselinama, hormonima i drugo. Zato i med u sebi sadrži više od stotinu raznih sastojaka koji su potrebni za život pčele pa i za ljudski organizam.

Iako je med izvanredna hrana on se u našim uslovima veoma slabo koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna hrane tj. kad bi ga čovek u različitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti, koristio svakodnevno u malim dozama i na taj nacin u organizmu bi se obezbedila dovoljna količina svih hranljivih sastojaka koja mu je svakodnevno potrebna. Sve napitke i slatkiše bolje je zaslađivati medom nego šećerom. Znači i profilaktičkom dozom meda možemo nadoknaditi svaki nedostatak u ishrani.

Potrebno je poznavati sastav i kvalitet svih vrsta meda jer samo oni koji poznaju njegovu vrednost znaju zašto ga treba svakodnevno upotrebljavati. Med je jedna od retkih namirnica čiste prirodne hrane koja raspolaže mineralnim sastojcima u onim količinama koje su dovoljne da se sačuva organska ravnoteža.

Med je takođe jedna od retkih namirnica koja svoje sastojke ne gubi dugo što nije slučaj sa voćem i povrćem. On je i izvanredan posrednik-prenosna veza između različitih vitamina.

Med je pre svega gradivna hrana puna sastojaka potrebnih za normalan razvoj, posebno dečijeg organizma. On je istovremeno sa svojim šećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu.

Med kao zaslađivač životnih namirnica ima ogromnu prednost nad šećerom. Te prednosti su sledeće:
ne nadražuje zidove želuca i creva,
brzo i lako se asimiluje tj. glukoza i fruktoza se bez varenja absorbuju u krv,
upotrebljen med brzo čoveka čini snažnim,
pri lečenju obezbeđuje veoma brži oporavak organizma,
najlakši je za pravilan rad bubrega,
ima laksativno (opuštajuće, smirujuće) dejstvo i
deluje smirujuće na nervni sistem.
Ono što mu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da ima visoko kaloričnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Treba da bude omiljen i zato što se može koristiti na mnogostruke načine u kombinacijama različitih namirnica kako za jelo tako i za piće.

Na osnovu rečenog da se zaključiti da redovno korišćenje meda omogućuje valjano življenje od rođenja do duboke starosti. A da bi se med mogao koristiti treba razlikovati pravi nektarski od falsifikovanog meda. Prvi grade pčele od nektara, a drugi grade pčele i "pčelari" od šećera. Prirodni - nektarski med se prepoznaje na više načina. Jedan od njih se sastoji u tome što pravi med prilikom prosipanja pravi neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri što falsifikovani med nema. Prirodna osobina nektarskog meda je kristalizacija. Pravilno se kristališe samo nektarski med. On se kristališe u najsitnije čestice koje su homogene u celoj količini meda. Brzina kristalizacije meda zavisi od ujednačenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.

Postoji više vrsta medova, zavisno od vrste medonosne flore sa koje je nektar ubran. Najpoznatiji medovi su: bagremov, šumski, livadski, lipov, suncokretov itd. Treba da se zna da kvalitet meda, kao i ostalih pčelinjih proizvoda, zavisi od kvaliteta tla sa koga se nektar ubere. Nektar ubran sa degradiranih površina (u blizini velikih dimnjaka, zemljište zatrovano hemikalijama...) ne može dati kvalitetan med. Najkvalitetniji su oni koji su pčele ubrale na ekološki čistim područjima kao što su udaljenija područja, šume, livade na većoj nadmorskoj visini kao i one koje nisu degradirane. Pošto med uglavnom sadrži one sastojke koje sadrži i tlo prirodno je očekivati da će kvalitetniji med u pogledu sadržaja mineralnih sastojaka biti na arealima koji se nalaze iznad banja, mineralnih voda i slično. To dalje znači, kvalitet meda kao i kvalitet ostalih pčelinijh proizvoda umnogome zavisi od već postojećeg primarnog opterećenja zemljišnih površina, kao i od svakodnevnog, permanentnog sekundarnog opterećenja zemljišta (degradiranje istog na različite načine), o čemu se u budućem radu sa pčelama mora voditi računa. Kvalitet meda zavisi i od broja različitih vrsta biljaka sa kojih je ubran nektar. Tako livadski i šumski med spadaju među najkvalitetnije, jer je ubran sa više od stotine različitih biljaka. Med ne gubi svojstva i može se čuvati veoma dugo.

Sastav meda

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:
vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.
Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.
Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Viši šećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04

Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.

Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema.

Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati.