Vrcanje meda

Vrcanje meda – slatki posao

Princip kako se može med izlučiti iz voštanog saća korišćenjem centrifugalne sile otkrio je u Italiji 1865. godine major Frančesko Hruška. Po predanju njegov sin se, odnoseći ramove sa pčelinjaka, branio od pčela koje su ga pratile i pri tome je zamahivao saćem. Med je potekao, a ideja je pretočena u prvu vrcaljku. Medjutim, nije odmah prihvaćena, sve dok je poslovni amerikanci nisu otkupili kao „zanimljivu, ali beskorisnu spravu“ i otpočeli njenu masovnu proizvodnju. Tako je rođena savremena svetska pčelarska industrija.

Pčelari u šali kažu su samo u dve stvari svi saglasni: prva je da se košnici prilazi sa zadnje strane i druga, da se pčelari radi meda. Međutim, o tom najsladjem delu posla, o oduzimanju meda, veoma se retko govori.

Aktivnoj sezoni medobranja nazire se kraj. U zavisnosti od lokacije i spremnosti pčelinjih zajednica, ove godine pčelari su bili manje ili više zadovoljni. Posle suncokretove paše koja je još u toku, sledi još tiha livadska, a na prostorima koji su ostavljeni neuzorani posle žitarica i gde nisu primenjeni herbicidi, mogu se očekivati lepi unosi belog posiljka.

Oduzimanje meda treba vršiti kada on u potpunosti uzri tj. kada vredne pčelice od nektara visoke vlažnosti, i više od polovne, mukotrpnim radom odstrane vodu i svedu je na uobičajenu petinu. Tako uzreo med one u ćelijama zatvaraju finim voštanim poklopčićima spremajući ga za zimu. Međutim, dosta zrelog meda ostaje i u otvorem ćelijma, što je individualno svojstvo svake pojedinačne pčelinje zajednice. Načelno, iz košnice treba odvojiti za vrcanje samo one ramove kod kojih je dve trećine poklopljenog meda. Med sa visokim sadržajem vode, nezreo, se za vrlo kratko vreme ukiseli i takav nije upotrebljiv ni kao hrana, niti se može koristiti za ishranu pčela.

Otklapanjem ćelija saća radi vrcanja meda dobijaju se voštani poklopčići. Oni su od posebno finog voska i zajedno sa medom čine izvanrednu poslasticu, ali su i veoma lekoviti, idealni su za jačanje imuniteta, pa ih treba spremiti kao poseban pčelinji proizvod.

Voštani poklopčići blagotvormo su sredstvo u lečenju oboljenje sinusa, polenske kijavice, astme, faringitisa, tonititisa i laringitisa u količini od polovine do jedne kašičice nekoliko puta dnevno. U stomatologiji veoma su popularni kao sastojak poznate američke medene žvalaće gume čija je uloga da podstakne lučenje pljuvačnih žlezda i mehanički čisti zube od naslaga i kamenca. Pretopljeni koriste se za izradu veštačkih početaka matičnjaka, kod uzgoja matica presadjivanjem larvi.

Oduzimanje ramova vršimo na sledeći način. Medište košnice skinemo sa plodišta, a na njegovo mesto stavimo prazan nastavak. U njega stavimo par ramova sa rezervnom hranom. To su obično ramovi sa još nepoklopljenom medom. Sada iz skinutog medišta otresamo pčele u košnicu kratkim, energičnim potresima, a potom četkom odstranjujemo zaostale pčele. Važno je napomenuti da četka mora biti od meke dlake kako ne bi povređivali pčele, ali i bela jer crna dodatno uzbuđuje i onako uznemirene pčele podstičući ih na ubadanje. Očišćene ramove ređamo u pripremljen prazan nastavak koji odmah pokrivamo belim platnom, a kada se napuni odnosimo ga na vrcanje. Loša je praksa nekih pčelara da otresaju pčele ram po ram iznad medišta, jer tako više puta jedne te iste pčele stresaju i dodatno ih uznemiravaju.

Neki pčelari koriste bežalice radi odstranjivanja pčela. Najjednostavnija je takozvana Kvebek bežalica koja se može napraviti od lesonita velikog kao poklopna daska. U sredini je izbušena rupa veličine nekoliko centimetara. Na lesonitu su prićvršćene letvice tako da čine trougao sa ovom rupom u sredini, ali se stranice trougla ne dodiruju na vrhovima čineći slobodan prostor pčelama za izlaženje. Na trouglastim letvicama razapeta je mrežica za komarce. Time je omogućena dobra ventilacija, pčele ulaze kroz okrugli otvor, pronalaze rupe na vrhovima trouglova i izlaze, ali ne mogu da se vrate.

Jednostavno oduzimanje pčela moguće je i uz formiranje roja. Na zatvorenu podnjaču naredjaju se nastavci sa ramovima za vrcanje, sa pčelama. U gornji nastavak stavi se matica u kavezu, poklopi i ostavi da prenoći. Tokom noći pčele se povuku oko matice u gornji nastavak formirajući roj ostavljajući donje ramove slobodne za vrcanje.

Ramove oslobodjene od pčela odnosimo na vrcanje. Mali pčelari to obično rade na terenu, velike farme odnose medišta u pogone za vrcanje. Rad na terenu je prilično mukotrpan ako se radi tokom dana, jer je neophodno obezbediti zaštićeni prostor u koji pčele ne ulaze. Pčelari mediteranskih zemalja vrcanje mahom vrše kada se smrkne, po mraku, jer se tada smiruje vrućina, pčele su mirnije, a celokupan rad moguć je uz crvene sijalice, pošto pčele ne vide crveno svetlo i za njih je to potpuni mrak.

Otklapanje ćelija sa medom vršimo viljuškom ili posebnim nožem, a potom centrifugiramo. Uvek treba istresti polovinu jedne strane, zaustaviti, okrenuti ramove, istresti drugu stranu u potpunosti, pa vratiti prvu i dovršiti je. Ako bi se istresalo odjednom oštetilo bi se i izlomilo saće.

Vraćanje praznih ramova u košnice najbolje je uraditi predveče. Vraćaju se čitavi nastavci što ne iziskuje mnogo vremena pa je i opasnost od grabeži smanjena. Naravno, potrebno je odmah smanjiti otvor na letu i tako ga osatviti i sutradan.

Tokom čitavog postupka vrcanja neophodna je izuzetna higijena pošto se med, za razliku od mesa, mleka i drugih namirnica koje se pre upotrebe tremički obradjuju, konzumira neprerađen. Za skladištenje može se koristiti samo ambalaža namenjena čuvanju prahrambenih proizvoda. Najpovoljniji uslovi su temperatura izmedju 10 i 14 ºC i vlažnost vazduha od 55 do 80%, u poklopljenim posudama koje će sprečiti upijanje vlage iz vazduha.

Autor teksta : Dejan Kreculj
Tekst preuzet sa: http://www.poljoprivreda.info/?oid=15&id=472