KAKO LAKŠE PRODATI MED I PČELINJE PROIZVODE

Mislim da smo mi pčelari jedni od značajniih krivaca za slabu prodaju meda,veoma malo se radi na edukaciji potecijalnih kupaca meda kao i ostalih pčelinjih proizvoda,po meni to bi trebalo da glavni teret snose pčelarska društva ili udrženja na lokalnom nivou,da se organizuju kojekakva predavanja od strane iskusnih i rečitih pčelarana na primer po školama časovima bijologije zajedno sa nastavnikom tog predmeta šta je pčela,šta ona pruža čoveku,koji su njeni proizvodi i koliko zdravi za čoveka gde bi se pravilo uporedjenje sa industrijskim nezdravim poslasticama i td.onda kao i jedna od mogučnosti učešča sa propagandom na nekom sportskom dogadjaju gde bi med promolisali sami sportisti sve u svemu jedna sveobuhvatna radikalna akcija od strane nas kao učešče od strane PD na lokalnim televizijama edukacija gledalaca uz EPP-a,normalno to bi se moralo da plati ali mislim da nebi bilo uzalud jer ljudi, masa njih nemaju prestavu šta je med a što je zločin čak ga uporedjuju cenom sa kojekavim sintetičkim industrijskim marmeladama i pekmezima.Po meni koga uočimo da prodaje javno"med"a da nije član PD treba ga odmah prijaviti inspekciji ovo je po meni nainteresantnija tema koju moramo svi ozbiljno da shvatimo jer djaba sve druge teme ako su ti magacini puni meda,gornja moja priča je možda za nekog smešna ali to je moje vidjenje problema jer mi nemamo nikakav EPP u javnom životu ljudi zamislite se dali ste ikad videli reklamu za med na televiziji a koliko reklame ima za koje kakve eurokreme šta ja znam noblice i koje kakve gluposti.Mislim da je nedovoljno to što smo prisutni u nekim stručnim i namenskim časopisima koji promolišu zdrav zivot tipa"Bilje","Zdrav život","lepota i zdravlj" i td.,čujemo se kasnije.Veoma mi je bitno vaše učešće u ovoj temi i vaše razmišljanje o ovom očito velikom problemu.Pozdrav

Na žalost sav taj posao spada na pojedinca,pretpostavljam da je tako i u okruženju a i u svim vidovima "malog" biznisa...i kad gledam generalno možda je tako i bolje! Evo i "malo" podataka:
U Srbiji je registrovano oko 12.000 pčelara, koji poseduju oko 350.000 košnica. Godišnje se proizvede oko 6.000 tona,od te cifre koliko se godišnje proizvede oko 600 tona namenjeno je izvozu,da bi se med mogao izvesti potrebna je potvda je da je reč o prirodnom proizvodu, čiji se kvalitet i prisustvo antibiotika utvrđuje i kontroliše u registrovanim laboratorijama. Ta analiza košta oko 15.000 po uzorku !!!
Ove cifre je izneo predsednik Grupacije za pčelarstvo Privredne komore Srbije i kako sam sračunao ispada da jedna košnica daje oko 205 kg meda pa mi kažite dali je ovo realna cifra ili sam se negde zeznuo :-)
U Srbiji postoji PET (5) firmi koje imaju dozvolu da izvoze med... pretpostavljam da tih pet firmi nisu pčelari tj. da ne poseduju niti jedno pčelinje društvo,već su trgovci koji "kupe kajmak",eventualno "pomažući" individualne proizvođače sa "povoljnom cenom košnica",trampom za med ili sl.

Med koji ne ideu za izvoz dolzi na rafove velikih ili malih trgovačkih kuća i (moje zapažanje) kao da nije prošao nikakvu kontrolu,na sve liči al na med NE a to je napravili/dozvolila država zarad zarade pojedinaca.Onda nije ni čudno što je npr. Srbija na dnu lestvice prema potrošnji meda, jer svaki stanovnik godišnje u proseku konzumira oko 600 grama te namirnice, što je manje od kašičice dnevno!!! Ja sam kupio maksimalno 2-3 puta med u prodavnici i svaki put se pokajao pa me i ne čude tako male cifre,tako da tu neka edukacija ne pomaže

Pošto nisam pčelar mogu samo da dam neka zapažanja ili "rešanja" za prodaju iz ugla svog posla,možda i ima neke sličnosti jer od proizvođača moramo postati prodavci. Bavim se duborezom,prvenstveno izradom ikona i susrećem se sa bezbroj problema :
od nabavke kvalitetnog materijala (zdravo i kvalitetno pčelinje društvo),sušenje,priprema i obrada istog (priprema i pravljenje košnica,ramova) ,nabavka preparata za zaštitu finalnog proizvoda (briga oko društava oko raznih boleština, parazita itd.),rad na samom liku i ukrasima bi mogao usporediti sa celim ciklusom ispaše pčele,a finiširanje,šmirglanje i zaštita tj rad na krajnjem izgledu sa vrcanjem tj. pakovanjem meda u ambalažu...ovo je bilo poređenje ugrubo (nadam se da se pčele neće ljutiti :-) )
E sad dolaze problemi koji nas sve muče tj. deo posla koji niko ne voli a bez kojg se ne može- PRODAJA,kako i kome prodati svoj proizvod? Med kao i npr.moje ikone nekom može da se svidi a nekom ne,ali ako je KVALITETAN niko ne može da ga ospori,pogotovo što med ne poznaje rasne ili verske razlike (što je meni otežavajuća okolnost).Jedno od rešenja za "mali" biznis,prodaju je rad u svom mestu,komšiluku uz obavezno održavanje kvaliteta,Pančevo npr.ima oko 100 000 stanovnika,nekom prostom računicom to je oko 25000 do 30000 domaćinstava,ne znam kolika je npr. tvoja godišnja proizvodnja ali ovo je sasvim pristojna "ciljna grupa"...pa kad se to tržište zasiti neće biti problem preći na veće :-).Sedeći kući i "radeći svoj posao" pa čak i oglašavanje na internetu ili oglasima ne pije vodu (lično iskustvo). Treba "ići među ljude",pričati,nuditi,poklanjati...prodati. Džaba meni što se moji radovi nalaze po svim kontinentima sveta kad prvi komšija nema moje delo na svom zidu,a o ulici,kraju ili gradu da i ne govorim.
Uf,nadam se da se nisam mnogo rasplinuo ali bit cele priče je da si postavimo ciljeve koje najlakše možemo ostvariti