Kako nastaje med !!!

KAKO NASTAJE MED





Da bi smo bolje shvatili šta je med moraćemo se ukratko zabaviti time od čega med nastaje i koliko tome pčele doprinose svojom aktivnošću.

Glavna sirovna kojom se pčele služe prilikom stvaranja svoje slatke rezerve, koju mi nazivamo med, jeste nektar.

Nektar je slatka tečnost koju izlučuju posebne žlezde smeštene u cvetu a ponekad i van cveta biljke. Žlezde koje luče nektar nazivaju se nektarije.

Pored cvetnog i vancvetnog nektara pčele takođe skupljaju i izvesne druge slatke lučevine iz lišća i slatke materije koje nastaju, kao posledica aktivnosti biljnih vaši i nekih drugih insekata na biljkama. Na ovakav način dobijen med poznat je pod imenom mediljka ili medljikovac.

Nektar je u prvom redu rastvor šećera u vodi zajedno sa mafnjim količinama mineralnih materija, enzima, vifamina, prirodriih boja i mirišljavih supstanci koje će kasnije dati medu karakterističan miris, ukus i boju.

Količina izlučenog nektara varira u zavisnosti od vrste biljke, njene bujnosti i uslova sredine kao što su padavine, temperatura, količina svetlosti, nadmorska visina, tip zemljišta i prisustvo minerala. Da bi nektar bio izlučen, biljne ćelije moraju da nabubre i da time slatke materije rastvorene u vodi izvrše jak pritisak na zidove nektarija. Pošto zidovi ćelija ne mogu odoleti tom pritisku, na površini čeličnih opni u vidu minijaturnih kapljica koje se stapaju sa kapljicama iz susednih ćelija i tako formiraju veće kapljice. Pod uticajem spoljne temperature i drugih faktora nektar gubi deo vode tako da se koncentracija šećera povećava. Količina šećera u nektaru kreće se od 20 do 55 procenata. Ukoliko je nektar siromašniji u šećeru, utoliko će biti manje privlačan za pčele. Na drugoj strani i prevelika koncentracija šećera koja nastaje za suvih i vetrovitih dana onemogućava efikasno sakupljanje.

Hladna kiša sa iznenadnim padom temperature dovodi do prekida lučenja nektara. Pad temperature od nekih 10o C dovodi u zastoj pretvaranje skroba unutar biljke u šećere, u prvom redu u saharozu, koja je glavni sastojak nektara.

Prilikom posete cvetova pčele otkrivaju nektar i pomoću jezika ga uvlače u usni otvor i dalje u medni želudac koji je odvojen od organa za varenje specijalnim ventilom. Ovaj ventil iz mednog želuca propušta samo onoliko hrane koliko je potrebno pčeli da popuni utrošak energije organizma; a ostali i najveći deo nektara pčela donosi u košnicu i predaje mlađim članovima zajednice koje taj nektar smeštaju u ćelije da kroz intenzivnu aktivnost kućnih pčela u toku narednih dana bude oslobođen višak vode i da saharoza pod uticajem enzimna invertaze pretvorl se u proste šećere glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer). Konačno, tako prerađen nektar dobija još izvesne osobine i kao med pčele ga pokrivaju finim belim voštanim poklopcima. Na svoj način tako svaka voštana ćelija postaje konzerva za sebe, a čitav okvir zrelog meda prava riznica uskladištene energije.

Da bi pčele proizvele jedan kilogram zrelog meda potrebno je da sakupe najmanje tri puta više nektara. Zato je potrebno i 200.000 izleta pčela. Samo jednu pčela obiđe 150 cvetova da bi napunila medni želudac i tovar donela u košnicu. Pčela sakuplja nektar u neposrednoj okolini košnice pa do razdaljine i do nekoliko kilometara. Ukoliko je paša udaljenija, utoliko je efekat sakupljanja manji i obrnuto.

Sečen med u saću



Pored centrifugalnog ili istresenog meda koji se javlja u prodaji kao tečan, a ređe ukristalisan, kod nas se povremeno može naći i sečen med u saću. Ovakav med se pakuje u tegle i zaliva tečnim medom dok se otkapana parčad stavljaju u prozirne plastične kutije ili plastičnu foliju.

Na gore navedeni način kod nas se med u manjim količinama nudi na zelenim pijacama. U pogledu kvaliteta, načina pakovanja i ambalaže, nema nikakvog pravila pa bi za pčelare bilo korisno izneti osnovne uslove koje treba da zadovolji ovako ponuđen med.

Med u saću traže dve vrste potrošača. Jedan je onaj koji hoće med za lek, jer mu je takav med nekako garancija da je prirodan i čist. Druga vrsta potrošača je onaj sa dubljim džepom i koji hoće prirodnu neprerađenu hranu, a i estetska strana ima svoju ulogu.

Sečen med u saću mora poticati iz okvira, odnosno poluokvira, odnosno nije bilo izvođenja legla. Satne osnove za takve okvire, treba da budu izuzetno tanke, a pošto takvih osnova kod nas nema, onda je najbolje za vreme vrlo intenzivne paše, kao što je bagremova, prepustiti pčelama da same izgrade takvo saće. Kada je med poklopljen, okviri se vade i saće sa medom se seče u parčad željene veličine. Sečenje je najbolje vršiti tankim, oštrim i zagrejanim nožem. U tu svrhu se mogu napraviti metalni kalupi koji se zagrevaju električnom strujom. Ovo je slično onim formama za kolače.

Ovako odsečena parčad se stavljaju direktno u staklene tegle ili u drugu ambalažu koju zahteva trgovina. Ambalaža se puni vrcanim medom koji se sporo kristališe (bagrem) ili se med prethodno zagreva na kratko do 65° C potom hladi na 45° C. Ovo zagrevanje meda kod has nije pteporučljivo jer čist bagremov med zbog sporosti kristalizacije može odlično poslužiti u ovu svrhu. Tečni med treba nalivati niz unutarnji zid tegle da bi se izbeglo zahvatanje vazduha i mehurića. Cim je ambalaža napunjena, poklapa se i polaže na stranu da ne bi došlo do lomljenja parčadi meda u saću pod uticajem njegove sopstvene težine u toplom medu.

Da bi održali reputaciju posebnog kvaliteta, pakovanje meda u saću koje je zaliveno tečnim medom mora imati najbolji izgled. Med i saće moraju biti dobrog ukusa i kvaliteta, moraju biti bez polena, znakova fennentacije i stranih čestica. Poklopljeno saće sa medom treba da bude isečeno po dužini u pravilne komade koji će se pružati od vrha do dna tegle. Tegle treba da budu sa širokim otvorom tako da prilikom pakovanja, parčad mogu nesmetano da klize po strani.

Ukoliko je u saću med koji se nešto brže krislališe, parčad treba otkapati pre nego se spakuje u tegle a med za zalivanje mora biti onaj koji se teško kristališe.

Ako slučajno dođe do kristalisanja u teglama sa medom u saću, ta pakovanja treba povući iz prodaje jer takav proizvod ne zadovoljava svojoj nameni. Dekristalizacija se može izvršiti držanjem tegli u toploj vodi na 45° C. Visoke temperature mogu oštetiti med i dovesti do topljenja ili srozavanja parčadi sa medom u saću.

Med u saću koji se seče u parčad određene težine a potom pakuje bez zalivanja tečnim medom, mora obavezno otkapati. Takav med se dosta traži na zapadnom tržištu.

Uopšte uzevši, naše mogućnosti za proizvodnju meda u saću nisu iskorišćene jer ima malo većih proizvođača meda u sekcijama ili sečenog meda. Za ovu vrstu proizvodnje postoje vrlo dobri uslovi jer je bagremova paša odlična baza za ovakvu vrstu posla. Trgovci iz Zapadne Evrope spremni su da prihvate neograničene količine meda u saću. Istina je da ova proizvodnja zahteva više posla i znanja i izuzetno jaka pčelinja društva, ali bi se sve to i te kako isplatilo. PKB Institut "Agroekonomik" - DD. Beograd je spreman da organizuje proizvodnju i plasman, u kooperaciji sa pčelarima ovakve vrste specifične pčelarske proizvodnje.

Zašto je med toliko poseban

Biljke sakupljaju vlagu i hranljive materije iz zemlje i atmosfere i ovo ima uticaja na proizvodnju nektra. Ova tečnost izlučena sadrži velike količine nektara i male količine proteina, soli, kiselina, enzima i aromatičnih sastojaka. Stvaranje meda ne zavisi samo od biljke, već i od geografske pogodnosti i vremena. Ukratko, teško da ćete ikad dobiti isti nektar a samim tim i med, što ga čini posebnim. Nektar varira u ukusu i količini i vrsti šećera. Npr. nektar lipe sadrzi 32-35%, bele deteline 40% a mazurana 70% šečera. Da li ste se ikad zapitali zašto jabuka ima više plodova na sunčanoj strani drveta? To je zbog toga sto se nektar na sunčanoj strani koncentrisaniji, a samim tim i mnogo atraktivniji za pčele. Veća poseta pčela je i bogatije oprašivanje za biljku.

Kada se jednom sakupe, to se nosi natrag do košnice u saće sa pčelinjim medom, u nesvarljivi deo, i onda se prenosi u košnicu gde je skladište. Dve stvari moraju da budu urađene da se nektar pretvori u med, prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da se izbegne fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Drugo, saharoza u nektaru je pretvorena u glukozu i fruktozu dodavanjem enzima preoblikovanim proizvodima pčelinjih žlezda. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektra-meda koji je smešten u zapečaćenim voštanim saćima. Pčelar uzme samo višak na kraju sezone i ponekad ih hrani slatkim tečnostima.

Kada su zapečaćene u voštano saće med je čista tečnost i njegovo skladištenje je model higijenske zaštite hrane. Sav med će se na kraju postaviti i granulirati, i ovaj proces može biti preokrenut blagim zagrevanjem meda da se on otopi. Neki medovi su prirodno napravljeni i imaju ukus kao granulirani šećer u medu. Neki su napravljeni kao Kraljevski Preliv veoma čvrsti. Da bi prevazišli ovaj problem, pčelari mešaju male količine meda sa trunjem pre no što ga postave i onda nežno premeštaju med pre nego što on pomoću toga postane mekan. Neki medovi nemaju aditive i korisniji su i stabilniji nego oni koji ih imaju.

Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera (voćnih i grožđanih), vitamina, mineralnih materija i dr., med je dragocena, prirodna, lako svarljiva hrana, koja posle unošenja u organizam, direktno prelazi u krvotok. Med je vrlo pogodna hrana za decu i sportiste, stare i iznemogle, kao i za sve one koji se bave fizičkim ili intelektualnim radom. Med ima antibakterijsko i antifungicidno dejstvo. Takva svojstva meda, uz njegova hranljiva i lekovita svojstva, doprinose da je med izvanredna hrana, da obnavlja tkiva, da uklanja bol, da stimuliše i poboljšava rad srca, da uklanja zamor, da ublažava razne upale, da povećava otpornost organizma, da deluje umirujuće na nervni sistem, da u mnogim slučajevima trovanja ima protiv otrovno dejstvo, da reguliše krvni pritisak, da ublažava tegobe u slučaju oboljenja štitne žlezde hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, da jača organizam dece, iznemoglih i obolelih osoba, da smanjuje staračke slabosti, da pospešuje oporavak od raznih oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema, da jača umne i fizičke sposobnosti, itd.

Da li je komercijalni med bolji od lokalnog? To sve zavisi od toga odakle dolazi i kako je bio tretiran i napravljen. U nekim zemljama pčele se hrane šećernim sirupom da se poveća količina meda. Da bi ubrzali proces filtriranja i prekinuli granulaciju, neki proizvođaci greju med na veoma visokim temperaturama. To uništava elemente koji štete medu,kao i čestice polena i sve ostalo što nije dobro po med.